Svetlost koju svakodnevno neposredno opažamo čulom vida samo je jedan veoma mali deo spektra elektromagnetnih talasa. Svetlost čine elektromagnetni talasi talasne dužine od oko 400 do oko 800 nanometara (jedan nanometar je milijarditi deo metra). Ostale elektromagnetne talase možemo registrovati ili nekim drugim čulom, ili ih uopšte ne možemo primetiti čulima. Međutim, svemir nam vrlo često svoje tajne prikazuje upravo u tim nevidljivim delovima spektra. Na svu sreću, nekakav – prilično pouzdan – uvid u te tajne pružaju nam fi zika i tehnika, omogućujući nam da vidimo i nevidljivo.

Bengt Westerlund (1921-2008), švedski astronom

Na fotografi ji je prikazano mlado zvezdano jato Westerlund 2, starosti između jedan i dva miliona godina. O ovom jatu smo donedavno znali relativno malo podataka, jer je zaklonjeno gustim oblacima prašine i gasa. Međutim, teleskop Čandra (Chandra X-ray Observatory) nam u ovom jatu otkriva postojanje najvrelijih, najsvetlijih i najmasivnijih zvezda do sada! Na ovoj fotografi ji niskoenergetski X-zraci predstavljeni su crvenom, srednjeenergetski zelenom, a visokoenergetski plavom bojom.

Jato je šezedesetih godina prošlog veka pronašao Veserlud (njemu, međutim, nije bila poznata zvezdana priroda ovog jata).

Interesantno je da se na slici može uočiti i do sada najmasivniji zapaženi zvezdani dvojni sistem. Ovaj sistem ima oznaku WR20a, svaka od njegovih komponenata ima masu preko osamdeset puta veću od mase našeg Sunca, a period revolucije sistema je samo 3,7 dana!

Sem WR20a, postoji i WR20b, zvezda nešto manjeg sjaja od prethodno pomenutog dvojnog sistema, ali sa jakom emisijom X zraka.

Westerlud 2 okružen zvezdanim porodilištem RCW 49

Ceo ovaj prizor nalazi se na RA 10h 23m 58.10s, Dec -57° 45’ 49.0“.