Crne rupe same po sebi veoma su interesantni objekti na nebu, kao i u celoj prirodi uopšte. Ova nebeska tela imaju ogromnu gravitaciju, toliko veliku da čak ni svetlost ne može da ih napusti. Možda bi se očekivalo da se prilikom sudara dva takva gravitaciona kolosa obrazuje treći, masivniji, ali istraživanja vršena popularnim „Hablom“ (Hubble Space Telescope) nagoveštavaju da se prilikom sudara galaksija sa supermasivnim crnim rupama ovi singulariteti zapravo izbijaju iz središta galaksija, u kojima najčešće borave.

Ova tvrdnja potkrepljena je zapažanjima da je većim i svetlijim galaksijama, sa jačim gravitacionim poljima, potrebna veća energija da izbije eventualnu crnu rupu iz njihovog središta. Preslabi gravitacioni „udarci“ dovode do toga da crna rupa napusti središte galaksije, ali se kasnije u njega i vrati. Mada nije zapaženo da se izbacivanja crnih rupa zaista događaju, ova teorija objašnjava njihovo odsustvo u patuljastim galaksijama i zbijenim jatima.

Dobri kandidati za proveru ove hipoteze su zapravo sudari masivnih galaksija. Na ovoj „Hablovoj“ fotografiji prikazan je sudar NGC 2207 (veća galaksija sa leve strane) i IC 2163. Uzajamno gravitaciono dejstvo ovih galaksija već dovodi do komešanja njihove supstancije, pa će se kroz nekoliko milijardi godna ove galaksije sjediniti u jednu.

Ova drama iz Velikog psa od nas je udaljena 114 miliona svetlosnih godina, i dobar je kandidat za potragu za izbijenim crnim rupama. Koordinate (J2000): R. A. 06h 16m 24.9s, Dec. -21° 22’ 26“.