U klasičnoj fizici postoje dve vrste talasa: elektromagnetni i mehanički. Elektromagnetni talasi bi se mogli „opisno definisati" kao proces prenošenja energije električnog i magnetnog polja kroz prostor. Svetlost, astronomski conditio sine qua non („uslov bez kojeg se ne može"), u suštini je elektromagnetni talas.

Mehanički talasi potpuno su drukčiji tip talasa. Zasnovani na oscilacijama čestica sredine, u vakuumu, u kome nema čestica, ovi talasi se ne mogu prostirati, jer je za njihovo širenje neophodan prenosni medijum, a to su čestice supstancije. U svakodnevnom životu nailazimo na jedan izvanredan primer mehaničkih talasa: zvuk. Zvučni talasi, kao i elektromagnetni, imaju talasnu dužinu i frekvenciju. Pokazuje se da što je zvuk koji čujemo viši, to mu je i frekvencija viša.

Neka forma zvučnih talasa zapažena je i u dubokom svemiru: u centralnoj oblasti galaktičkog jata u sazvežđu Persej otkrivene su mehaničke oscilacije koje imaju karakteristike zvuka. Procenjuje se da visina tog zvuka odgovara noti A# - ali čitavih 57 oktava ispod visine srednjeg C, tako da taj zvuk tehnički posmatrano pripada tzv. infrazvuku, jer je preko milion milijardi puta niže frekvencije nego što je minimalna frekvencija koju ljudi mogu čuti. Pretpostavlja se da se ovi zvučni talasi formiraju pri eksplozijama formiranim oko supermasivne crne rupe u velikoj galaksiji u centru ovog jata.

Gas unutar ovog jata bi prema teorijskim proračunima odavno trebalo da bude dovoljno ohlađen da bi mogao da oformi hiljade milijardi novih zvezda, a u praksi - nije. Pretpostavlja se da je upravo ovaj zvuk odgovoran za to: dok se zvuk odbija od galaksije do galaksije, one ga postepeno apsorbuju, pri čemu im zvuk predaje svoju energiju, a koja, kada se pretvori u toplotnu energiju, čini da je gas i dalje veoma topao.

Persej, (J2000) RA 03h 19m 47.60s, Dec +41° 30' 37.00".

Izvor:

http://chandra.harvard.edu/photo/2003/perseus/

Linkovi

Još članaka Zagonetnog kosmosa