Pretpostavlja se da je najveći deo svemira ispunjen (hipotetičkom) tamnom materijom. »Obične«, vidljive materije, od koje se sastoje nebeska tela poput zvezda i planeta, ima tek nekoliko procenata. S druge strane, tamna materija je nevidljiva, jer nema sopstvenu svetlost, a ne odbija ni svetlost drugih svetlih nebeskih objekata, pa je zato »lov« na nju izuzetno težak posao. Ona se jedino može detektovati time što svojom gravitacijom zakrivljuje put običnoj svetlosti, efektom koji se često naziva gravitaciono sočivo. To se postiže time što se osmatra kako se likovi dalekih, bledih galaksija deformišu kada naiđu na masivan objekat sastavljen od tamne materije.

Dugo se pretpostavljalo da mora postojati neka nevidljiva materija (možda je nešto precizniji izraz - nevidljiva supstancija), koja svojom gravitacijom drži galaktička jata na okupu, sprečavajući ih da se razlete na sve strane. Ova fotografija jedan je od do sada najjačih dokaza da tamna materija zaista postoji.

U jednoj ranijoj studiji, spektroskopskim osmatranjem trodimenzionalne strukture sistema prikazanog na slici otkrivene su dve jasno odvojene grupe galaktičkih jata, koje neumoljiva gravitacija primorava da se sudare. Naknadne računarske simulacije pokazale su da prilikom sudara ovih jata tamna materija pada u centar »sistema« i da se odatle rasprskava ka periferiji, pri čemu se usporava zbog gravitacije i zbog toga počinje da se nagomilava. Proučavajući ovaj sudar, možemo videti kako tamna materija interaguje sa običnom supstancijom posredstvom gravitacije.

Ovaj prizor od nas je udaljen oko pet milijardi svetlostnih godina, i nalazi se u sazvežđu Ribe, na koordinatama R. A. 00h 26m 35s (J2000), Dec. +17° 09' 43"

Izvor:

http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/exotic/2007/17/

Još članaka Zagonetnog kosmosa