Ukratko i pojednostavljeno rečeno: sve do Edvina Habla i njegovih osmatranja u drugoj i trećoj deceniji prošlog veka preovladavalo je mišljenje da je svemir večan i beskonačan.

A onda je Habl uočio međusobno udaljavanje galaksija jedne od druge što je značilo da se svemir širi. A to je opet značilo da je u prošlosti svemir bio manji. Danas se računa da poluprečnik vidljivog svemira (postoji i svemir koji ne vidimo) iznosi nešto više od 46 milijardi svetlosnih godina, a da je kako idemo dublje u prošlost svemir sve manji, a time i gušći pošto je sve postojeće bilo spakovano u sve manji prečnik. Naravno, bio je i topliji, ali sad nas to ne zanima. 

univerzum:

nekad i

sad

Svemir je star 13 milijardi i oko 700 miliona godina. Pre 13,4 milijardi godina, shodno napred rečenom,  bio je mnogo manjeg prečnika. To je bilo doba kada su se rađale prve zvezde. Prečnik univerzuma tada je bio 20 puta manji nego danas.

Ako idemo još dublje u prošlost, na svega nekoliko stotina hiljada godina starosti univerzuma, u vreme kada su se formirali prvi atomi, njegov prečnik je bio 1000 puta manji.

Naravno, radoznalost nas tera da idemo još dublje i dalje u prošlost i tako dolazimo do, pazite, ne do prve sekunde, ne do desetog dela prve sekunde postojanja svemira, nego do trilionitog dela sekunde. Tada je čitav svemir koji danas vidimo bio prostran tek nekoliko stotina miliona kilometara! I čitav bi mogao komotno da stane u prostor koji danas omeđava orbita Jupitera. 

Teorija i radoznalost nas teraju i dalje u prošlost, u naj-najmanji delić vremena koliko to današnja nauka poznaje, pa idemo do Plankovog vremena, a Plankovo vreme je taj najmanji delić vremena koji iznosi čitavih 10^-43 sekunde. Dakle, to je toliko kratko vreme da praktično i ne postoji. Najkraći bljesak vaših misli mnogostruko je duži od tog vremena. Plankovo vreme traje

0,00000000000000000000000000000000000000000000000000001sekundu.

U tom, prvom početku vremena čitav univerzum je bio manji od ove tačke na kraju rečenice: .

Eto, od te tačkice došli smo do današnjih nesagledivih dimenzija svemira koji se i dalje širi i to ubrzano, sve do beskraja.

Preme: Astronomy