Gregorijanski kalendar, koji koriste gotovo sve zemlje sveta, se ponavlja u ciklusu od 400 godina. Znači, posle 400 godina nastupa period kada se za svaku godinu ponavlja kalendar sa istim rasporedom datuma i dana u nedelji kao i u kalendaru od pre 400 godina (kalendar za 2000. godinu jednak je kalendaru za 2400. godinu; kalendar za 2001. jednak je kalendaru za 2401; kalendar za 2002. kalendaru za 2402. itd.). U tom jednom ciklusu ima 97 prestupnih godina.

Prestupna je ona godina koja umesto  365 ima 366 dana. Ovaj dodatni dan se dodaje februaru tako da on te godine umesto 28 ima 29 dana.

Zašto uopšte postoje prestupne godine? Prestupne godine su potrebne da bi se kalendar prilagodio kretanju Zemlje oko Sunca. Zemlja ne obiđe oko Sunca za tačno jedan okrugao broj, već za oko 365,2422 dana. To znači da jedna kalendarska godina ima grešku od 0,2422 dana što je skoro šest sati. Nakon 100 godina, ta greška se nagomila na 24 dana pa, ako bismo se držali tog kalendara, ispalo bi da nakon 100 godina kalendarski budemo u letu, ali u stvarnosti još uvek u proleću. Za sledećih sto godina greška bi se udvostručila pa bi se tako desilo da naše daleke potomke u sred kalendarskog leta zaveje sneg.

Inače, 29. februar najčešće pada u ponedeljak ili u sredu, po 15 puta u toku 400 godina, zatim u petak ili subotu, po 14 puta i u nedelju, utorak ili četvrtak po 13 puta.

Kako se određuje koja godina je prestupna?

U gregorijanskom kalendaru važi sledeće pravilo za određivanje prestupne godine.

Svaka godina deljiva sa četiri je prestupna, osim godina koje su deljive sa 100, ali sa izuzetkom onih koje su deljive sa 400. To znači da godine 1800, 1900, 2100, 2200, 2300. i 2500. nisu prestupne (jer su deljive sa 100), ali godine 2000 i 2400 jesu (jer su deljive sa 400).

Zbog ovoga se dešava da između dve prestupne godine nekad prođe više od uobičajene četiri godine. Recimo u periodu od 1896. pa do 1904, punih osam godina, ni jedna godina nije bila prestupna. Isti slučaj će biti i u periodu između 2096. i 2104.