Jedan okret Zemlje oko svoje ose je jedan dan (= obdanica + noć). I taj dan traje 24 časa što znaju skoro svi. Ako ćemo preciznije, dan traje 86400 sekundi. Ali to je tako u teoriji. U praksi dan traje više ili manje samo ne baš tih 86400 sekundi, jer brzina rotiranja je promenljiva. Na brzinu rotiranja planete, a time i na dužinu dana, imaju uticaj sva ostala okolna tela, a naročito Mesec, a zatim i kretanje Zemljinog jezgra, okeana, atmosfere, neki jači zemljotres itd.
Dužina dana je, dakle, kolebljiva. Poslednjih nekoliko godina Zemljino rotiranje se ubrzalo i najbrže je bilo, kaže nauka, juna 2022. (mereno od kad postoje atomski časovnici). Shodno tome, dan je tada bio najkraći u tom periodu. Ali onda je nastupio obrnut trend i 2023. prosečna dužina dana je porasla. Naučnici predviđaju da bi se usporavanje moglo nastaviti i 2025. godine.
Postoji ipak jedan stabilniji trend, gledajući duge vremenske periode. Tako posmatrano rotacija Zemlje se smanjuje i dan produžava (dok je pre oko 100 miliona godina dan trajao samo 23 sata). Ali, kako rekosmo zadnje decenije rotacija naše planete se ubrzava.
O tome kako Mesec utiče na dužinu dana imamo poseban članak.
Evo stanje u zadnjih nekoliko godina.
- te godine zabeleženo je 28 najkraćih dana od kako se vreme meri atomskim časovnicima
- zbog ubrzanja rotiranja sve više se razmišlja o prestupnoj sekundi
- u junu te godine zabeležen je rekord – najkraći dan u eri atomskih časovnika.
- i 2024. Zemlja usporava
Naravno, ovde se radi o milisekundama, a sledeća tabela govori o manjoj, odnosno većoj dužini dana za svaku godinu od 2016. do 2024. (u milisekundima).
Brzina rotacije Zemlje, 2016-2024
godina dužina dana
Naučnici predviđaju da će dužina dana u martu 2025. dostići maksimum (računajući od 2019.) i to za +1,63 ms.
A šta će se sa dužinom dana nakon toga događati to je taško predvideti na rok duži od pola godine, eventualno godinu dana.
Na kraju možda će vas interesovati: današnji dan traje 24 časa, 0 minuta, 0,0002327 sekundi
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
