Dolazi vreme promene vremena, tj. računanja vremena a sa tim počinju i velike rasprave o tome trebali ili ne prelaziti sa letnjeg na zimsko vreme, i obrnuto. Rasprave su rasplamsale neke tvrdnje da je ušteda energije prelaskom na letnje vreme velika, odnosno da baš i nije velika, a čitava stvar se dodatno zakuvala odlukom nadležnih organa EU od pre nekoliko godina da se to računanje vremena prepusti svakoj članici na volju. Time su se stvari oko vremena samo zakomplikovalo. 

Kod računanja vremena treba na umu imati nekoliko činjenica. Pre svega to nije nikakva novotarija. Promena računanja vremena poznata je i starim narodima, a u novije doba, sa računanjem vremenom se manipuliše tokom prvog i zatim tokom drugog svetskog rata. Cilj takve ekvilibristika je da se uštedi energija, tj. da se što više poslova obavlja tokom dnevne svetlosti. Ali, u pojedinim područjima planete promena računanja vremena nema baš nikakvog smisla. U zemljama oko ekvatora obdanica i noć uvek traju isto i zimi i leti, a razlike između ta dva godišnja doba su uglavnom neprimetne. Dakle, tamo ustajanjem ranije, odnosno, kasnije ništa se ne dobija. I u polarnim predelima, gde Sunce retko kad izlazi, odnosno kad izađe prođu meseci pre nego što ono zađe, dakle ni u tim područjima nema smisla uvoditi korekcije u računanju vremena. Korekcija ima smisla samo u zemljama na umerenim geografskim širinama, jer tu su razlike između zime i leta, između obdanice i noći tokom godine upadljivo primetne. A mi smo u toj oblasti i zato nas muči taj problem: da li, kada i kako računati vreme. Neki kažu da promena računanja vremena negativno utiče na organizme jer im remeti ritam života, drugi na to odgovaraju: „Moš misliti, jaka stvar, ustaneš jedan sat ranije. Postoje mnogo, mnogo i mnogo veći izazovi i opterećenja za organizam o kojima bismo trebalo da povedemo računa, pa to ne radimo“. Sem toga o delovanju na organizme ipak treba svoju reč da kažu lekari, biolozi i veterinari i to na osnovu višegodišnjih (ako ne i višedecenijskih) detaljnih stručnih studija. itd.

Shodno svojim stavovima neki su za to da trajno ostanemo na bilo kom računanju vremena (letnjem ili zimskom), neki su za to da uzmemo što istočnije vreme pa da ga jednako računamo kao i Rumuni, Bugari i Grci (to su oni kojima je mnogo draži istok od zapada, jer drugog smisla za vezivanje sa pomenutim zemljama nema). Neki su za to, shvatate već, da se mi ugledamo na zapadne zemlje. 

Pri svemu ovom ponekad se zaboravlja zašto se promena računanja vremena uopšte uvodila. A uvodila se iz ekonomskih razloga: da se što više iskoristi dnevno svetlo i tako omoguće prateći ekonomski efekti: ušteda energije (jer se manje koristi veštačko svetlo), efikasniji radni dan (jer je obdanica duža posle podne, te se večernje aktivnosti obavljaju pri svetlu Sunca, a i đaci se posle podne vraćaju kući za dana) itd. Letnje računanje vremena odgovara više onima koji velik deo dana provode napolju, zatim turizmolozima, prodavcima u maloprodaji itd. 

I još nešto, zapravo najvažnije: ni jedna ekonomija danas nije nezavisna. To posebno važi za male ekonomije, pa prema tome mislim da mi tu nemamo prostora za puno razmišljanja o računanju vremena. Ekonomski smo izuzetno mnogo vezani za Evropsku uniju, posebno za Nemačku i meni je logično da u našoj odluci o računanju vremena pratimo odluke Evropske unije, odnosno Nemačke (koju će sigurno pratiti mnoge, ako ne i sve zemlje EU). 

Eto, malo sam razjasnio (ili možda još više iskomplikovao) ovu temu pred pomeranje sata u nedelju ujutro.

Još

Kako se meri vreme - solarno, zvezdano UT, GMT.... vreme

Izračunajte vreme u drugoj vremenskoj zoni (skript)

Vremenska zona 

Kalendar - ukratko o nastanku kalendara

Kalendar - kako je nastao (još jedan tekst o nastanku kalendara)

Kalendar kroz istoriju • Sadržaj sa popisom poglavlja objavljiih u AM (Uvod • Kalendraski ciklusi • Meseci u godini • Nedelje - sedmica • Od kada brojimo godine • Današnje računanje godina • Astronomsko numerisanje godina • Kada je rođen Isus • Vremenske epohe itd. + kalendari: jevrejski • kalendar Maja • kineski • slovenski....)

Svemirski kalendar