Da ljudska znatiželja i interesovanje za otkrićem nema granice, pokazala je i grupa saradnika Istraživačke stanice Petnica, koja je Novu 2013. Godinu dočekala uz novodobijeni konfokalni mikroskop.

Kod konvencionalne mikroskopije širokog polja, ceo preparat se „kupa“ u izvoru svetla, a slika se vidi okom ili snima kamerom. Pravljenje slika konfokalnim mikroskopom je dosta drugačije – osvetljavanje se postiže skeniranjem preparata fokusiranim zrakom svetla, najčešće poreklom od lasera.

„Konfokalna mikroskopija nam pruža mogućnost da generišemo mnogo „čistije“ slike, bez pozadinske informacije izvan fokusa onog što nas interesuje kao i da optički seciramo deblje preparate, i generišemo 3D fotografije koje nam onda daju daleko bolji uvid u strukturu.“ – kaže Ana Parabucki, student doktorant na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

U novogodišnjoj noći tim sastavljen od Ane Parabucki, Jane Ognjenović sa Hemijskog fakulteta, i Tomice Mišljenovića, iz IS Petnica, je između ostalog snimio i ćelije astrocita.

Šta su ove ćelije koje vidite ekskluzivno na fotografiji objašnjava Tomica Mišljenović, rukovodioca Programa biologije u Petnici: „Astrociti, ili zvezdaste ćelije (crveno), imaju mnoge funkcije u centralnom nervnom sistemu – one formiraju krvno-moždanu barijeru (zahvaljujući čemu se, na primer, naš mozak ne razboli svaki put kad se mi razbolimo), hrane neurone, održavaju ravnotežu jona u vanćelijskom prostoru, učestvuju u procesu oporavka i formiraju ožiljak nakog povrede mozga ili kičmene moždine.“

Zanimljivo za ove ćelije je da su kad je A. Ajnštajn umro, svi hteli da vide šta je mozak genija činilo drugačijim. Četiri decenije se gledalo u neuronske ćelije, i ništa neobično nije pronađeno. Do 90-ih godina prošlog veka, kada je primećeno da u Albertovom mozgu ima više astrocita nego u mozgu prosečnog čoveka.

„U procesu rekonstrukcije i opremanja Istraživačke stanice Petnica, najmodernija naučna oprema u ovu oazu mladih talentovanih ljudi koji vole nauku, stiže kako bi oni mogli da budu u korak sa svetom. Tako je ovaj mikroskop nedavno dospeo i ovde. Koliko je značajna oprema ljudima koji rade u Petnici, govori i podatak da su novogodišnji praznici za biologe i hemičare u Petnici bili radni.“ – kaže Nikola Božić, jedan od rukovodilaca ove prestižne naučno-obrazovne institucije u Evropi.

Vest da su mladi ljudi praznike proveli zadovoljavajući svoje interesovanje za otkrivanjem nepoznatog svakako budi optimizam da će u ovoj godini stvari početi da se pomeraju na bolje.