Juče, oko podne, zvoni Skajp. Na vezi: Miroslav Filipović. Za neupućene čitaoce Miroslav Filipović je astrofizičar, profesor na Univerzitetu Zapadni Sidnej u Sidneju, Australija. Spada u one astronome koji su uvek spremni da pomognu - u svemu, naročito kad se radi o popularizaciju astronomije.

Kaže Miroslav: „Evo me u Pekingu pa, reko, da se javljam“ (za neupućene čitaoce, u Pekingu je u toku 28. Generalna skupština Međunarodne astronomske unije). Pre nekoliko godina Miroslav se tako javljao i iz Praga sa zasedanja 26. Generalne skupštine Unije te nas je redovno izveštavao o žustrim raspravama o tome kako treba da glasi definicija planete. Od te definicije zavisio je i broj planeta u Sunčevom sistemu. A evo sad se javlja iz Pekinga.

Što se Pekinga tiče, Miroslav kaže da je u susretu s tim gradom ostao zbunjen, začuđen i zadivljen. Ovde je, priča, sve tako grandiozno. - Juče sam prelazio ulicu široku 100 metara. Pazi, široku, ne dugačku. Ima sedam traka u jednom pravcu, pa onda nešto u sredini, pa opet sedam traka u drugom pravcu. Sve je grandiozno. Sidnej je velik grad sa svojih skoro pet miliona stanovnika, ali spram Pekinga on je kao neko selo (za neupućene čitaoce, Peking – šire područje, ima blizu 18 miliona stanovnika. Uže područje: 8,5 miliona.)

Ovde je sve tako čudno, nastavlja Miroslav. Ima puno biciklova, što je tradicionalno kinesko prevozno sredstvo, ali ima i automobila i to svih mogućih: od krntija do najluksuznijih, svih tipova. Ima jako bogatih, ali i jako siromašnih ljudi. Ovde su predstavništva najvećih kompanija sveta, Peking je ogromna svetska metropola, ali, pazi sad, mnogi, pogotovo oni iz unutrašnjosti zemlje, nikad nisu videli belca! Zaustavljaju nas na uluci da se slikaju s nama.

- Čudna zemlja. Nema Fejsbuka, Tvitera, zabranjeni su, ali Skajp radi, istina prilično loše, kao što vidiš, jer je Internet veza vrlo loša.

- Sad ću pokusati da ti pustim uživo predavanje mog prijatelja Nobelovca Brajan Smita.

Zatim se na mom monitoru pojavila slika. Veza je slaba, slika nije naročita, ali glas predavača se dosta dobro čuo. Malo posle međutim Miroslav javlja: „Uf, crkava mi baterija na kompjuteru, neću moći još dugo da budem na vezi.“

Posle polako pometra kameru da bi pokazao dvoje svojih suseda. To su, dodaje, Dejan Urošević i Dragana Ilić. Šalju pozdrave čitaocima AM. A pozdrave šalje i Zoran Knežević koji je takođe ovde. (za neupućene ... Dejan Urošević i Dragana Ilić su astronomi sa Astronomske opservatorije u BG, a Zoran Kneževći je direktor iste te opservatorije).

Veza je počela da popušta pa smo prešli na kucanje. Evo kako je dalje tekao razgovor:

- Juče je bilo zvanično otvaranje  tom prilikom kineski podpredsednik (inače za par nedelja po hijerarhiji novi predsednik) se udostojio da dođe i popriča sa nama, plus da otvori GA IAU.

Pitam:  Koliko je ljudi na ovoj Generalnoj skupštini?

MF: Puno … kažu preko 3500

-  Kakvi su Kinezi domaćini?

MF: Hm… pa onako ni previše dobri ali ni previše loši… sve je to tu negde…

- Koga od poznanika si sreo,

MF: Puno dragih mi ljudi…. -:)

- Kako provodite slobodno vreme van sale?

MF: Uglavno smišljajući nove projekte a naravno posebna okupacija nam je HRANA!

- Da li se očekuju neke važne odluke na ovom zasedanju?

MF: Mislim da ovaj put i nije tako važno kao što je bilo recimo u Pragu pre 6 godina.

- Kakvi su kineski astronomi?

MF: U jednoj rečenici…. SVE BOLJI I BOLJI!

- Imate li nekih problema u komunikaciji s kineskim domaćinima?

MF: DAAAAA!!!… Niko ne priča ni jedan jezik osim Kineskog!!! STRAŠNO je teško komunicirati sa njima ili sa bilo kim na ulici ili hotelu!!!! STRAŠNO!!!

- Da li vas kineski zakoni o slobodi govora i komunikacija uopšte, ograničavaju. Kažeš da im ne radi Facebook...

MF: Ni FB ni tweeter, ni…. puno drugih stvari!