Formalno gledano CPN radi sjajno, čak i bolje od  toga. Stekao sam utisak da su ljudi u CPN veoma zadovoljni svojim radom i radom Centra. Oni s lakoćom ređaju brojke, nabrajaju projekte, pričaju o brojnim detaljno razrađenim planovima. I kažu da im je želja da nam pomognu. Stekao sam utisak i da je direktorica CPN, Aleksandra Drecun, iskrena kada govori o želji da CPN podstakne razvoj nauke u Srbiji.

Sastanak u Galeriji SANU

U subotu,  9. juna ove godine, povodom 125 godina od osnivanja Astronomske opservatorije u Beogradu, Centar za promociju nauke (CPN) je organizovao susret astronoma amatera u Beogradu.

Utisci o tom susretu su šareni i idu od zadovoljstva do razočarenja jer su neki očekivali nešto više ili nešto drugo. Što se mene tiče rekao bih: možda postoji šansa da CPN uradi nešto suštinski korisno. Možda.

Formalno gledano CPN radi sjajno, čak i bolje od  toga. Stekao sam utisak da su ljudi u CPN veoma zadovljni svojim radom i radom Centra. Oni s lakoćom ređaju brojke, nabrajaju projekte, pričaju o brojnim detaljno razrađenim planovima. I kažu da im je želja da nam pomognu. Stekao sam utisak i da je direktorica CPN, Aleksandra Drecun, iskrena kada govori o želji da CPN podstakne razvoj nauke u Srbiji.

Međutim, mene interesuje sadržaj. Forma jeste važna, ali mene interesuje sadržaj, a njega još ne vidm jasno i u punom sjaju. Uostalom, rano je i zato kažem: treba još malo sačekati da bismo videli šta će CPN da uradi.

Direktorica Aleksandra Drecun

U svom nadahnutom izaganju g-đa Drecun je pominjala napore i teškoće s kojima se CPN suočava, pominjala je istraživački brod Argus koji će rekama donositi ljudima nauku, pominjala je naučni kamion na rasklapanje koji će lutati po gradovima i selima Srbije i omogućavati ljudima da vide nešto od čudesa savremene nauke i njene zanimljivosti. Sve je to jako interesantno i jedva čekam da vidim nešto od tih divnih stvari, da vidim kako to funkcioniše i kakva je korst od svega toga. Nakon toga ću moći s puno prava da hvalim ili kudim. Za sad sam rezervisan, jer mi živomo u Srbiji i znamo kako smo u stanju da i najplemenitiju ideju pretvorimo u nešto besmisleno ili čak ružno.

Obavešteni smo i da će se na Novom Beogradu zaista graditi zgrada CPN i ujedno renovirati čitav jedan blok. Pominjala se Španija, Valensija i Kalatrava i to nas sve čini ponosnim. Samo, opet, ja sam izgleda suviše štedljiv, zasmetalo mi je što je pre jedno dve godine taj projekat koštao, ako se dobro sećam, 20 miliona evra, a danas već 34 miliona. Koliko će tek koštati za dve godine? OK, nadajmo se da će se ceo taj trošak isplatiti i da će biti od istinske (ne samo formalne) koristi.

Neki dobri rezultati rada CPN su, čuli smo, već postignuti i to je dobro. Ostaje da sačekamo nove jer mi smo se odavno naslušali neostvarenih priča i planova, pa smo malo oprezni. Uostalom, sećate se, kako je pre nekog vremena ministar za nauku, Božidar Đelić, u Skupštini Srbije s puno nadahnuća i entuzijazma govorio o namerama Vlade Republike Srbije da ulaganjem u nauku pokrene razvoj zemlje, a koliko već posle mesec dana jedno jutro se isti ministar probudio i shvatio da mu je Vlada ukinula minstarstvo. Dakle, ja ću da pričekam pre nego što se Centrom i njegovim radom oduševim, što iskreno, jedva čekam jer mi je već jako teško da slušam kako smo u svemu najgori i hoću bar malo da se ponosim. I to naukom, domaćom.

Ono što u celoj priči o CPN meni smeta jeste formalizam kod dodele sredstava projektima: podrška naučne institucije je obavezna. To zvuči logično jer bi ta podrška trebalo da bude garant kvaliteta projekta. Ali problem je što mi to u praksi vrlo brzo i vrlo lako izokrenemo pa se desi, tj. već se dogodilo da Astronomsko društvo „Univezum“ koje ima ubedljivo najbolje praktične rezultate rada i koje je steklo zavidnu reputaciju u čitavom regionu – ne dobije ni jedan jedini dinar za svoj rad i plan daljeg rada, a s druge strane neko čiji rad je ostao sasvim neprimetan, anoniman dobije lepe pare. Jer uz malo napora i običan mufljuz može da nađe nekog „dr“ koji će mu u ime nečega nešto potpisati i zatim sve zaboraviti. I još jednom: odličan rad sa jasnim rezultatima i međunarodnom verifikacijom, je odbačen, da bi se nagadio neki rad vrlo sumnjivih vrednosti. Uostalom, kakva podrška treba Janku i Jaroslavu (AD „Univerzum“) kada oni imaju jasne i priznate rezultate svog rada? Čija još podrška njima treba? Mogli su da se obrate Tehnolokom fakultetu u Novom Sadu i verovatno bi dobili potpis i pečat od nekog ko i ne razume šta oni to zapravo rade. Je li to cilj CNP?

Na momente je diskusija na ovu temu postajala preglasna i ja dugujem iskreno izvinjenje za svoj doprinos toj galami. Ali, mislim da mi niko to nije zamerio, jer ipak smo svi mi prijatelji, čak i onda kada vičemo (što nam nije bilo prvi put).

Gospđa Drecun je branila meru podrške naučne institucije i uveravala da bi drukčije rešenje zahtevalo angažovanje timova recenzenata što bi sve bilo veoma skupo. Dr Vladan Čelebonović je, međutim, naveo primer brze, efikasne i besplatne recenzije. Drago mi je što je direktorica sa zanimanjem saslušala dr Čelebonovića. Da problem postoji složio se i dr Zoran Knežević, a na kraju i sama g-đa Drecun i to me je, priznajem, ohrabrilo. Jer, ostavljena je mogućnost da mi amateri nešto predložimo što će CPN prihvatiti ako oceni da bi to funkcionisalo. Hajde videćemo.

***

Ima na našem forumu više drugih stavova. Neki su pozitivni, neki negativni.

(Ja se slažem da je g-đa Drecun morala ostati do kraja sastanka i saslušati naše predstavljanje. Ona se izvinila što mora da ide zbog drugih svojih obaveza.)

P.S. u ime organizcionog odbora AK „Letnka 2012“ pozvao sam direktoricu Drecun na naš kamp kako bi predstavila rad i planove Centra. Ona je poziv prihvatila i sad ostaje da se nadamo da druge obaveze neće sprečiti njen dolazak.

Govor direktorice CNP Aleksandre Drecun, kao i diskusiju nakon njenog izlaganja možete čuti ovde: