Jedan je nestao u Zapadnoj Virdžiniji, ali se jednog junskog dana pojavio na jednoj polici penzionisanog zubara. Njujork čuva jedan u podrumima muzeja u Albaniju, ali drugi koji je dat državi na čuvanje i nije nešto bio obezbeđen, jer je izgleda nestao, tako da državni organi sprovode opsežnu istragu. O čemu se radi?
Jedan davno izgubljeni osvanuo je u kući bivšeg guvernera, a drugi iz Arkanzasa pronađen je u zaostavštini bišvšeg predsednika SAD, Bila Klintona. Neko je maznuo jedan iz muzeja na Malti, a drugi, nabavljen preko Hondurasa, prodat je prerušenom državnom agentu u Majamiju.
Retka umetnička dela? Skupi dragulji? Ništa tako zemaljski.
Svi navedeni artefakti bukvalno su sa onog sveta: Mesečevo kamenje, delovi meteorita i drugi tzv. astromaterijal koji je NASA pozajmila naučnicima ili dala na poklon američkim i stranim državnicima i funkcionerima.
 |
U depoima Džonsonovog svemirskog centra čuva se Nasina kolekcija od 163.000 uzoraka astromaterijala, u koje spadaju i ovi uzorci Meseca. |
Stotine Mesečevih uzoraka i drugih svemirskih objekata je izgubljeno, uništeno, ukradeno ili nestalo, od kojih su neke američki astronauti i predsednici darivali visokim ličnostima u zemlji i svetu pre više decenija, a druge NASA pozajmljivala radi edukacije, istraživanja i javnog prikazivanja. Ti predmeti su preživeli u spoljnjem svemiru milijardama godina i neki predstavljaju prve uzorke donešene sa drugog nebeskog tela, ali posle samo nekoliko kratkih godina na Zemlji završili su kao najobičniji privesci za ključeve ili pisma od 100 dinara.
Šest uzoraka meteorita poslata su 2004. godine u neuglednoj pošiljci Karnegijevom naučnom institutu u Vašingtonu i od tada ih više niko nikada nije video. Godine 1978, NASA je pozajmila disk sa lunarnim uzorcima astronomskoj opservatoriji Mount Cuba u Grinvilu, u državi Delaver. Ali kada je NASA pokrenula istragu u vezi diska 30 godina kasnije, otkrili su da je menadžer odgovoran za pozajmicu umro i da je disk – kontejner prečnika 15 cm sa rigolitom i šljunkom sa Meseca – jednostavno nestao. NASA je izjavila da opservatorija ne može da ga pronađe, a članovi uprave opservatorije tvrde da je njihov menadžer još onomad uredno vratio disk Nasi.
Komadić Mesečeve stene težak 1,1 gram – deo materijala koje su astronauti „Apolla 17“ doneli na Zemlju decembra 1972. – poklonjen je godinu dana kasnije guverneru Zapadne Virdžinije. O njegovoj sudbini ništa se nije znalo godinama, sve dok se fragment nije pojavio u junu 2010. u jednoj kutiji u podrumu Roberta T. Konera, penzionisanog zubara.
Jedinu vezu između njega i guvernera kome je poklonjen komadić Meseca činio je Arč A. Mor, Konerov brat, koji je umro 2002. godine. Mor je bio advokat u Vašingtonu u firmi čiji je vlasnik bio njegov brat, a kutija u kojoj je nađen kamenčić sadržavala je stvari iz njegove kancelarije. Uzorak veličine petoparca nalazio se unutar providne plastične kugle montirane na drvenoj plaketi, kojoj Koner nikada nije posvećivao neku posebnu pažnju.
„Prilično neugledna stvarčica, rekao bih,“ kaže 76-godišnji Koner. „Viđao sam lepše trofeje za pobedu u kuglanju.“
Prošlog meseca, Nasin glavni inspektor, Pol K. Martin, procenio je da je 517 Mesečevih uzoraka i drugog astromaterijala koji je bio pozajmljen između 1970. i 2010. danas izgubljen ili ukraden. U izveštaju, Martin navodi da 11 od 59 naučnika sa područja Hjustona i Vašingtona nema na popisu sve uzorke koje im je NASA pozajmila. S druge strane, pojavili su se istraživači koji imaju uzorke koji ili se nikada nisu pojavili na popisu agencije ili su bili pozajmljeni nekom drugom. Agencija takođe nema ažurirane podatke za 12 istraživača koji su pomrli, penzionisani ili preseljeni, a koji iz raznoraznih razloga nisu vratili svoje uzorke. Jedan naučik, navodi se u izveštaju, još uvek poseduje lunarni uzorak koji je pozajmio pre 35 godina, iako još uvek nije izveo nijedan naučni eksperimennat s njim.
Izveštaj je konstatovao da Kancelarija za nabavku i čuvanje astromaterijala pri Džonsonovom svemirskom centru u Hjustonu, koja održava Nasinu kolekciju od 163.000 uzoraka astromaterijala, ima slabu kontrolu nad Mesečevim i ostalim materijalom pozajmljenim za istraživanja, edukaciju i javno prikazivanje. Uzorci koje su američkii strani državnici dobijali kao poklone nisu obuhvaćeni izveštajem, zato što svemirska agencija nije ni tragala za njima. Međutim, mnogi eksperti se slažu da bi NASA trebala da i o njima povede brigu, jer se procenjuje da je od skoro 400 Mesečevih uzoraka poklonjenih državnim i svetskim liderima nakon „Apollo“ misija, skoro 200 izgubljeno, uništeno ili ukradeno.
Predstavnik Nase iz Vašingtona i Hjustona kaže da su gubici koje pominje inspektor u svom izveštaju ipak samo mali deo od desetina hiljada uzoraka astromaterijala koje je svemirska agencija pozajmljivala naučnicima širom sveta tokom proteklih 40 i više godina. Recimo, izgubljeni uzorci sa Meseca predstavljaju samo stoti deo 1 procenta uzoraka koji su uredno vraćeni u protekle četiri decenije.
„Mada su takvi gubici za žaljenje i NASA se slaže sa izveštajem da je potrebno nastaviti sa unapređivanjem procedura koje će smanjiti njihov broj, dobrobit koju nauka ostvaruje preko tih uzoraka uveliko prevazilazi male rizike od njihovog gubitka,“ izjavio je Nasin predstavnik Vilijam P. Džefs.
NASA je obećala da će implementirati preporuke iz izveštaja, koje, između ostalog, zahtevaju od agencije pravljenje ugovora za svaki pozajmljeni komad materijala i strožje inventarske procedure. Džefs je izjavio da iako je nekoliko istraživača uključenih u gubitak uzoraka NASA oštro ukorila, njihove istraživačke privilegije ipak nisu ugrožene.
Malo Amerikanaca vodi računa o Mesečevom kamenju kao Džozef R. Guthajc, teksaški advokat, na čijem radnom stolu stoji globus koji se okreće i na kome piše „Lovac na Mesečevo kamenje“. Titula nije zvanična (globis su mu poklonili sinovi), ali ostaje činjenica: Guthajc i njegovi studenti prava sa univerziteta Feniks i Alvin koledža pomogli su da se uđe u trag 77 Mesečevih fragmenata koji su bili izgubljeni, ukjučujući one poklonjene guvernerima Kolorada, Misurija i Zapadne Virdžinije.
„Ako neko rukuje sa guvernerovim Mesečevim kamenom, može da se desi da ga i zadrži ili izgubi,“ kaže Guthainc, penzionisani specijalni agent u Nasi. „A ako nismo pažljivi, ko zna šta sledeće takav ’neko’ može da uradi i donese kući.“
Guthajc je inače bio tajni agent koji je vodio operaciju u Majamiju za povraćaj Mesečevog kamena ukradenog u Hondurasu 1998. godine. Operacija je nazvana „Pomračenje Meseca“. Guthajc je tada objavio oglas u novinama da želi da kupi „Moon Rocks“, i uskoro mu se javio čovek sa ponudom. Tražio je pet miliona dolara.
[Kako reče jedan pisac na prvoj strani, u prvom pasusu svoje knjige: „Na 99 od 100 pitanja u životu, odgovor je samo jedan: novac“.]
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
