Astronomsko društvo „Ruđer Bošković", verovatno najstarije astronomsko društvo na Balkanu, već se šesti put prihvatilo orgranizacije letnje škole astronomije. Osnovna ideja koju su pre šest godina imali pokretači ovog u mnogo čemu izuzetnog astronomskog događaja je prezentacija praktične, posmatračke astronomije, u sredinama sa smanjenim svetlosnim zagađenjem, dakle u sredinama van urbanih okruženja. Budući da je glavni cilj u svetu čuvenog „Ruđera" popularizacija astronomije, u koju se ulaže veliki rad i trud, kako zaposlenih u Društvu tako i brojnih spoljnih saradnika, u okviru redovnih programa Društva postoje edukativne, ali i posmatračke aktivnosti. Dakle, letnja škola može se smatrati prirodnom dopunom jedne takve strategije popularizacije ove nauke.

U doba kada se u celom svetu obeležava 2009. godina kao godina astronomije, izbor planine Vidojevice ima, verujemo, dvostruki značaj. Ova lokacija bi trebalo da bude dovoljno udaljena od relativno malog Prokuplja, grada na jugoistoku Srbije, pa bi svetlosno zagađenje trebalo da bude značajno umanjeno. S druge strane, i iz istog razloga, ova lokacija je astronomima zanimljiva i zbog toga jer bi na ovoj planini trebalo da bude izgrađeno „istureno odeljenje" Astronomske opservatorije u Beogradu, nova astrofizička opservatorija.

Ova letnja škola počela je 16, i potrajaće do 24. avgusta. Dakle, vreme koje imamo na raspolaganju treba što efikasnije upotrebiti.

Astronomi amateri, ali i nekoliko profesionalaca, okupili su se u nedelju, 16. avgusta, pred Pedagoškim muzejom u Beogradu. Brojna glomazna oprema utovarena je u autobus, nakon nje i „građanske" stvari, a na kraju su se ukrcali i astronomi. Svaki polaznik dobio je fascikl sa sveskom, olovkom, programom, ali i sa „Ruđerovim" priručnikom namenski napisanom za Letnju školu. (Ako ste neke od prethodnih godina već bili na ovoj manifestaciji, verovatno već imate tu knjižicu; tekstovi uglavnom nisu menjani, već su, tokom tog niza godina, samo dodavani novi.)

Polazak je bio planiran za osam sati, ali se krenulo sa blagim odstupanjem od predviđenog vremena, zakašnjenjem od petnaesteak minuta.

Putovanje je proteklo mirno. Aleksandar Otašević, predavač u Planetarijumu „Ruđera", a i glavni organizator ovog događaja, iz hobija se bavi planinarenjem, i bio je veoma koristan kao „turistički vodič", objašnjavajući usput pored kojih i kakvih planina i predela prolazimo.

Nekoliko minuta nakon 11 sati napustili smo auto-put E-75 i nastavili ka „Belom kamenu", svom cilju. Krivudav put kroz ruralne predele, gde se tek sporadično moglo opaziti prisustvo ljudi, ostavio je jak, ali prijatan utisak na putnike, uglavnom naviknule na beton i asfalt. Jedan detalj ipak nas je veoma iznenadio: usred šumovitog terena naišli smo na pravi, pravcati bazen! (Veštiji „studenti" uspevaju da usaglase obaveze u „školi" i posmatrački deo sa zabavom, i da se tu-i-tamo i okupaju. Budući da se ovaj tekst priprema za vreme trajanja Škole, ne možemo sa sigurnošću reći da li će ova činjenica uticati na posetu predavanjima, ali se ipak iz dana u dan opaža smanjenje broja polaznika; noćna posmatranja, međutim, beleže lagano povećanje broja posmatrača.)

Nekoliko minuta posle podneva stigli smo na konačno odredište, Rekreacioni centar „Beli kamen". Kompleks centra sastoji se iz manje glavne zgrade i četiri bungalova. U glavnoj zgradi nalaze se sobe za goste, kuhinja, trpezarija i ostava. Ukusno izgrađeni bungalovi umešno su uklopljeni u ambijent. U blizini nalazi se teren za mali fudbal i košarku, mada, moramo priznati, koševi trenutno nisu postavljeni. Između glavne zgrade i bungalova nalazi se mala terasa, odvojena od bungalova kamenitim zidom.

Smeštaj je kvalitetan: većina soba su trokrevetne, sa zasebnim kupatilima. Površina soba taman je dovoljna da se ljubitelji astronomije odmore nakon napornih predavanja i, verovatno jednako naporne, rekreacije. Same sobe su čiste i prijatne, a nameštaj deluje kao da je u potpunosti nov. Oni koji žele mogu da koriste i televiziju. Interneta nema, pa se ne mogu uživo pratiti aktuelni astronomski događaji, poput npr. trenutno aktuelnih Persejida. Moramo pohvaliti i hranu: veoma je ukusna, raznovrsna, dovoljno kalorična i - što je bio problem na nekim prethodnim Školama - obilna. Higijena u trpezariji, kao i po celom kompleksu, takođe je na visokom nivou. Ne možemo dozvoliti da propustimo pohvaliti i ljubazno osoblje.

Dakle, nakon što smo stigli i rasporedili se po sobama, „Ruđerovci" su raspakovali opremu i najvažnije instrumente odneli na obližnju livadu, gde su montirali glavne teleskope. Kada je nakon izvesnih problema i agregat za proizvodnju električne energije proradio, posmatranja su mogla da počnu...!

Letnje škole „Ruđera" osmišljene su tako da budu pre svega posmatračkog karaktera. S obzirom na to da je u osnovi svakog posmatranja ipak teorija, bilo je neophodno da se uvede i izvestan broj teorijskih predavanja. Međutim, pokazalo se nemogućim da jedan polaznik prođe kroz čitav program, jer jednostavno za to nema vremena, pa su zato pored osnovnih predavačkih aktivnosti formirane i sledeće sekcije, takođe u organizaciji predavača „Ruđera":

• galaksije (koju vodi Oliver Vince, Astronomska opservatorija u Beogradu);
• uvod u astronomska posmatranja (Branko Simonović, ADRB);
• Sunce (Branko Simonović i Goran Pavičić, ADRB);
• meteori (Vesna Slavković, ADRB);
• promenljive zvezde (Branko Simonović, ADRB);
• svetlost (Goran Pavičić, ADRB);
• astrobiologija (Srđan Đukić, ADRB).

Noću se organizuju predavanja na livadi u blizini Rekreacionog centra „Beli kamen". Posmatrački uslovi čak ni tu nisu idealni, a najveći problem ipak predstavlja svetlosno zagađenje iz Prokuplja. Bez obzira na to, brojni su nebeski objekti koje je nemoguće opaziti sa Narodne opservatorije, a ovde su vidljivi. Noćna osmatranja organizuju se u tri neformalne grupe: jedna je početnička, druga je za napredne astronome, a treća se bavi meteorima. Početnici pod budnim okom neumornog Branka Simonovića, saradnika „Ruđera", obučavaju se u astrognoziji i praktičnom radu sa teleskopima.

Detaljniji prikaz svake sekcije teško je pružiti jednim tekstom, pogotovo imajući u vidu da Škola još uvek traje. Posmatranja i obrada rezultata takođe su tekuće aktivnosti, i o njihovom efektu još je rano govoriti. Međutim, već i dobra pozitivna atmosfera među polaznicima i predavačima, kao i odlični posmatrački uslovi, garancija su potpune svrsishodnosti ovog vida edukacije ljubitelja astronomije. Šteta je što ovakvih manifestacija nije bilo mnogo ranije. Letnjoj školi astronomije moramo poželeti isključivo najbolje: da potraje...!

Autor se zahvaljuje g. Draganu Radmiloviću, polazniku Škole i svom novom astro-prijatelju, na pomoći prilikom tehničke pripreme ovog teksta.