slikazatekst

Ari Jaaksi, potpredsednik Nokie na čelu odseka za MeeGo naprave davne 2007. izjavio je kako je mobilni internet mrtav. I bio je u pravu. Wap standard aktuelan u to vreme, ono što su tada podrazumevali pod “mobilnim”, osmišljen tako da prikazuje osiromašene verzije stranica prilagođene sporijem pristupu internetu i malim ekranima – započeo je svoj spor ali siguran odlazak u penziju (koji i danas traje). Ideja jednostavno nikada nije zaživela u punom sjaju. Mobilni gurui iz Nokije imali su plan da opreme milione i milione svojih mobilnih telefona wap browserima i donesu internet u što više džepova širom sveta. Donekle su i uspeli, ali samo ako pod internetom u džepu podrazumevate mogućnost da pročitate vesti i pošaljete mail u pokretu. Van wap sveta, Internet je svakog dana postajao sve bogatiji, moćniji i zabavniji. Osiromašena verzija nikog nije zanimala, ne kada je “pravi” net delovao tako dobro. Uostalom, pokušajte današnjim klincima da objasnite kako je to nekada izgledalo i slegnuće ramenima uz komentar “to nije internet”.  Jaaksi je još 2007. napisao: „postoji JEDAN internet. Ako vaša naprava ne može da mu pristupi, nemate sreće.“

Maga

Van der Roova čuvena misao “manje je više” ne važi za svet online content-a, iako se, ironično, sasvim lepo može primeniti na veličnu sve većeg broja naprava koje ga prikazuju. Uskoro, prenosive naprave će preuzeti primat među uređajima koji prikazuju net. Idete na Facebook preko desktop kompjutera? Čoveče, to je tako “juče”.

Slično se dešava i sa aplikacijama. Murov zakon primenjiv je i na prenosive naprave a one postaju dovoljno moćne da pokreću operativne sisteme ekvivalentne svojim desktop varijantama. Linux se odomaćio na prenosivim uređajima, na njemu počiva Googlov Android, recimo, a – još bolje – njegova puna, prava verzija kuca u srcu Nokijinog Maema i nadolazećeg MeeGo-a od Nokije i Intela. Uskoro ćemo imati aplikacije koje se prave za sve naprave jednako, vi ćete ih instalirati na vašim desktop kompjuterima, mobilnim kompjuterima, ultramobilnim kompjuterima – a samo će UX – user experience, tj. “korisničko iskustvo” (interfejs i, hajde da kažemo, celokupan feeling softvera poput detekcije orijentacije ekrana, kinetičkog skrolovanja, multitouch-a, gestures-a, svih tih zabavnih novotarija) da se prilagođava veličini naprave i načinu interakcije (miš, touchscreen, nešto sasvim novo). Ali jezgro aplikacije i njene mogućnosti će biti iste.

Ovo se sve dešava paralelno sa jednim drugim procesom koji je već uveliko u toku a koji se zove Cloud computing. Bez ulaženja u tehničku stranu priče i potpuno laički rečeno, u pitanju je rad sa softverom, podacima, resursima – koji leže na internetu i dostupni su svim vašim napravama na zahtev, gde god te naprave fizički bile. Drugim rečima, svi vaši javni i privatni dokumenti, svi vaši kontakti, razgovori, kalendari i “kupi mleko i plati račune” liste – a uskoro i mnoge vaše aplikacije (jel koristite Office ili Google Docs?)  – leže u oblacima interneta – a vaši uređaji vam služe kao sredstva kojima tim sadržajima pristupate, konzumirate ih, menjate, stvarate.

Dakle, zamislite sad – s jedne strane imate mobilne platforme koje rade na isti način kao i vaši “veći” kompjuteri. S druge strane sva vaša dokumenta su dostupna sa svakog uređaja, i ne samo dostupna, već savršeno sinkovana međusobno. Svaka promena koju napravite, svaka nova ideja koju unesete, svaki novi materijal koji koristite – dostupna je istog momenta na svakom vašem uređaju, u punom kvalitetu i bez kompromisa.

Budućnost je u oblacima. A do njih se dolazi preko stvari u vašim džepovima.

Author: Ivan Zorkić

Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 18 sati ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 2 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 2 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 2 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 2 dana ranije

Foto...