Promene koje dolaze su nezaustavljive. Ako ih prihvatimo i planiramo, možemo ih iskoristiti da stvorimo mnogo pravednije, srećnije i prosperitetnije društvo. Budućnost može biti gotovo nezamislivo sjajna.

Sem Altman, izvršni direktor OpenAI-a, kompanije koja je napravila ChatGPT objavio je 16. marta 2023. tekst o dolazećim promenama koje nastaju zbog rapidnog razvoja veštačke inteligencije (AI). Prenosimo teksta u skraćenom obliku. Ceo možete pročitati <a href=https://moores.samaltman.com/>ovde</a>

Tekst govori o tehnološkoj revoluciji koja dolazi brže nego što većina ljudi veruje, a koju karakteriše sve veća uloga softvera koji može da razmišlja i uči. Ovaj proces će dovesti do toga da će sve više poslova koje sada obavljaju ljudi, biće zamenjeno automatizacijom, što će rezultirati velikim promenama u socijalno-ekonomskoj strukturi društva. Autor predlaže da se osmisli sistem koji će se prilagoditi ovoj tehnološkoj budućnosti i koji će oporezivati imovinu koja će činiti većinu vrednosti u tom svetu - kompanije i zemlju - kako bi se pravedno raspodelilo nadolazeće bogatstva. U tekstu se naglašava da će ova revolucija stvoriti fenomenalno bogatstvo i da će biti potrebna radikalna promena politike kako bi se to bogatstvo raspodelilo i omogućilo da što više ljudi vodi život kakav žele. Autor ističe da, ukoliko uspemo da rešimo ove probleme, možemo unaprediti standard života ljudi više nego ikada pre. Tekst poziva na pripremu za ovu tehnološku budućnost, koja će zahtevati drastične promene u organizaciji društva i političkom sistemu, kako bi se osigurao održivi razvoj u novom, digitalnom svetu.

Deo 1: AI revolucija

Četvrta tehnološka revolucija biće revolucija u veštačkoj inteligenciji (AI). Autor tvrdi da će ovaj napredak generisati dovoljno bogatstva za sve ako društvo odgovorno upravlja promenama. Tekst naglašava da će tehnološki napredak u narednih 100 godina biti mnogo veći nego sve što smo postigli od kada smo prvi put ovladali vatrom i izmislili točak. Autor kaže da je već izgrađeno nekoliko AI sistema koji mogu da uče i obavljaju korisne stvari, iako su još uvek primitivni.

Deo 2: Murov zakon svega

Postoje dva puta za obezbeđivanje dobrog života: da pojedinac stekne više novca (što ga čini bogatijim) ili da cene padaju (što čini sve bogatijim). Bogatstvo (materijalno) je u kupovnoj moći i da je najbolji način za povećanje društvenog bogatstva smanjenje troškova proizvodnje, od hrane do video igara. Tehnologija će brzo smanjiti cenu mnogih proizvoda. Autor ukazuje na Murov (Gordon Moore) zakona[1] da snaga računara udvostručuje na svakih 18-24 meseci, uz istu cenu. Po istom zakonu AI tehnologija će smanjiti troškove proizvoda i usluga jer je rad glavni trošak na mnogim nivoima lanca snabdevanja. Tekst navodi primere AI doktora koji mogu dijagnostikovati zdravstvene probleme bolje od bilo kojeg čoveka i AI nastavnika koji mogu dijagnostikovati i objasniti šta tačno učenik ne razume. U idealnom slučaju, sve bi postalo upola jeftinije svakih dve godine, a zbog obilja koje bi se pojavilo, imali bismo neverovatnu slobodu da budemo kreativni u izboru novih poslova koji će se stvoriti nakon tehnološke revolucije.

Deo 3: Kapitalizam za svakoga

Autor govori o važnosti ravnomernog ekonomskog razvoja i uključivanja svakoga za stabilno društvo. Naglašava da je kapitalizam snažan motor ekonomskog rasta jer nagrađuje ljude koji ulažu u resurse koji stvaraju vrednost tokom vremena, ali da je cena napretka u kapitalizmu je nejednakost. Tekst navodi da tradicionalno rešenje za nejednakost bilo postupno oporezivanje dohotka neće dobro funkcionisati u budućnosti jer mnogi poslovi neće stvarati mnogo ekonomske vrednosti na način na koji je to bio ranije.

Predlaže fokusiranje na oporezivanje kapitala umesto rada, i korišćenje tih poreza da se građanima direktno distribuira vlasništvo i bogatstvo. Tekst ukazuje na dva dominantna izvora bogatstva: 1) kompanije, posebno one koje koriste AI, i 2) zemljište, koje ima fiksnu količinu.

Predlaže ideju Američkog Fonda za Vlasništvo. Vrednost fonda bi se punila oporezivanjem kompanija iznad određene vrednosti od 2,5% njihove tržišne vrednosti godišnje, plaćajući u akcijama prenesenim na fond i oporezivanjem 2,5% vrednosti svih privatno posedovanih zemljišta, plaćajući u gotovini. Svi građani stariji od 18 godina dobijali bi na svoje račune godišnju raspodelu, u gotovini i akcijama kompanija.

U svetu u kojem je svako vlasnik, odnosno kapitalista, kolektivni fokus će biti na pravljenju sveta sa "više dobra" umesto "manje lošim". Više dobra znači optimizovati povećanje kolača, a manje lošim znači podijeliti kolač što pravednije moguće. Oba pristupa mogu povećati standard života jednom, ali kontinuirani rast se događa samo kada kolač raste.

Deo 4: Primena i otklanjanje problema

Američke kompanije vrede oko 50.000 milijardi dolara, a predviđa se da će se taj iznos bar udvostručiti u narednom desetogodišnjem periodu. Privatno vlasništvo nad zemljom u SAD vredi oko 30.000 milijardi dolara, a pretpostavlja se da će se taj iznos takođe udvostručiti u narednih 10 godina. Povećanje poreza na zemlju bi moglo da dovede do smanjenja njene vrednosti u odnosu na druge investicije, što bi bilo dobro za društvo jer bi se tako fundamentalni resurs učinio dostupnijim i podstakao bi se investicioni duh, umesto spekulacija. Predlaže se da se kompanije godišnje oporezuju sa 2,5% na tržišnu vrednost. 

Deo 5: Prelazak na novi sistem

Autor govori o budućnosti u kojoj tehnologija stvara više bogatstva, a politika ga pravedno raspoređuje. Sve što je potrebno će biti jeftino, a svi će imati dovoljno novca da si to mogu priuštiti. Politika koja usvoji ovaj sistem bit će popularna među narodom. Predlaže se pokret koji je i za biznis i za ljude, a koji će ujediniti široki spektar ljudi. Američki fond za jednakost postepeno bi se uveo zakonom, a puna stopa od 2,5% primenjivala bi se tek kada bi BDP porastao za 50% od trenutka kada je zakon usvojen. Tekst ističe da će promene koje dolaze biti nezaustavljive i da se, ako ih prihvatimo i planiramo, mogu koristiti za stvaranje mnogo pravednijeg, srećnijeg i prosperitetnijeg društva.

Ceo tekst na engleskom: https://moores.samaltman.com/

[1] Sem Altman [2] Murov zakon