Mali portret Titana i Ecneladusa

Ovo je jedna od više hiljada divnih fotografija dela Saturnove porodice koju nam je poslao Kasini, Nasin orbiter – istraživač ove daleke gigantske planete. Snimak je načinjen 12. marta ove godine a na njemu se vide moćni Titan, najveći Saturnov satelit, deo Saturnovog sistema prstenova i Enceladus, još jedan od lepih ali i zagonetnih Saturnovih satelita. Slka je obojena verzija originala koji vidite desno. Snimak je načinjen sa razdaljine od 1,045,591 kilometara od Enceladusa.

Svaki od ova dva satelita svet je za sebe i interesantan na svoj način.

Titan

 Titan ima 5 150 kilometara u prečniku i veći je od Meseca (148%), a manji od Marsa (75%). Ono što njega izdvaja od ostalih satelita je  moćna, gusta atmosfera. Astrobiologe naročito uzbuđuje otkriće da ta atmosfera liči na ranu atmosferu naše planete.

Atmosfera

Iz članka Izgubljeni u dvorištu

Astronomi luduju za Titanom, jednim od preko 60 Saturnovih satelita. Kažu da je atmosfera Titana baš onakva kakvu je nekada imala Zemlja i to u vreme kada se na njoj rađao život. Taj deo priče o Titanu astrobiolozi prosto obožavaju i jedva čekaju da vam ga ispričaju. A posle vas značajno pogledaju i ostave malo da razmišljate. Puste vas da sami izvodite zaključke:... da, Zemlja... atmosfera... život... čekaj, čekaj, hoćeš da kažeš da možda i na Titanu...? Astrobiolog tu klimne glavom, podigne prst uvis i doda poverljivo, skoro šapatom: Pazi, tamo gore postoje mora i jezera. Nisu to vodena mora, ali... razumeš? Ima i amonijaka!

Priroda

Iz članka Razotkriveni Titan

Ispod guste atmosfere Titana, koja je decenijama mučila naučnike, skrivene su obale, jezera, reke, kanjoni, vulkani i odvodni kanali. Metanske kiše padaju na površinu, stvaraju reke, jezera i mora. Zemaljski procesi oblikuju površinu Titana. Do ovih spektakularnih otkrića došla je Hajgens sonda, napravljena i finansirana od strane Evropske svemirske agencije (ESA). Kompletna misija proglašena je velikim naučnim uspehom, a prikupljeni podaci analiziraće se još mesecima i godinama.

Zapanjujuće fotografije otkrivaju nam neverovatnu meteorološku i geološku sličnost Titana i Zemlje. Kompleksne mreže uskih kanala spajaju se u rečna korita i sa visokih predela slivaju u niske ravničarske delove stvarajući jezera i mora. U ovom trenutku rečna i morska korita su suva, ali na osnovu rezultata dobijenih instrumentima za ispitivanje atmosfere, moguće je da su kiše padale svega nekoliko dana pre naše prve posete najvećem Saturnovom satelitu.

Još o Titanu:

Razotkriveni Titan

Pogledi na Titan sa različitih visina

Enceladus

Enceladus je šesti po veličini Saturnov prirodni satelit. Njegov prečnik iznosi oko 500 kilometara. Otkrio ga je 1789. slavni Vilijem Heršel, nemački muzičar a britanski astronom.

Enceladusova površina je ledena pa on reflektuje gotovo svu svetlost koja dopre do njega. Kada je prolazio pored Saturna Vojadžer je otrkio da Enceladus oko planete orbitira u prestenu E. To spoljni, od planete najudaljeniji i eksrtremno širok presten. Sastoji se gotovo sasvim od mikroskopskih čestica leda, zatim od silikata, ugljen dioksida i amonijaka. Izgleda da materijalom ovaj prsten snabdeva baš Enceladus.

Voježer je otkrio i zanimljiv Enceladusov reljef. Dok su pojedine oblasti stare, teško izorvane kraterima, druge su sasvim mlade, stare jedva stotinu miliona godina.

Enceladus je geološki aktivan i to je zabeleženo na snimcima. Pored Enceladusa kamere su slične aktivnosti uhvatile još jedino na Iou (Jupitrov satelit) i Tritonu (Neptunov)

Još o Enceladusu

Enceladus na mlazni pogon

Neobične sturkture na Enceladu

ENCELADUS: Potraga za vulkanima

Pogledajte poster Saturnovih satelita:

Saturn i njegovo kamenje