Diona je jedan od 62 poznatih Saturnovih satelita. Dionu je 1684.g. otkrio astronom Đovani Kasini. Orbita Dione je približno na istoj udaljenosti od Saturna kao i orbita Meseca od Zemlje. To je mali satelit prečnika 1123 km sa orbitom oko Saturna koja traje 2,7 zemaljskih dana. Površinu od vodenog leda karakterišu udarni krateri, ravnice i područja mrežastih svetlih linija.

Svetle linije u nekim oblastima, dužine i do nekoliko stotina kilometara koje presecaju ravnice i kratere su zidovi ledenih kanjona visokih nekoliko stotina metara, verovatno uzrokovanih tektonskim aktivnostima pri kojima je došlo do sleganja i pucanja kore. Ovi prelomi se mogu povezati sa gravitacijom Saturna i dejstvom plime i oseke tokom kretanja Dione po orbiti oko matične planete. Zidovi su svetliji od ostalih delova površine jer tamniji materijal i ledeni prah (sličan duvanskom dimu) iz Saturnovog E-prstena stalno bombarduje Dionu.

Slika je snimljena u vidljivoj svetlosti sa Kasini letilice 11. aprila 2015. sa udaljenosti od oko 110 000 km od Dione.

Gustina Dion je 1,48 puta veća od tečne vode, što sugeriše da trećinu Dione čini gusto jezgro (verovatno silikatne stene) a ostatak je led. Na prosečnoj temperature od -186ºC ili 87K, led se ponaša kao kamen.
Jedna njena strana je uvek okrenuta prema Saturnu. U Lagranžovim tačkama Diona drži dva mala satelita: Helen ispred i Polideuces iza. Diona je u rezonanci sa dva obližnja meseca, Mimasom i Enceladom što uslovljava način njihovog kretanja po orbtama.

Diona snimljena sa Kasini letelice tokom bliskog preleta 16. juna 2015. sa udaljenosti od 77 000 km. U pozadini levo se vidi Saturnov prsten.
NASA – ina letelica Kasini je otkrila veoma tanku i retku atmosferu oko Dione, sličnu Zemljinoj egzosferi. Joni molekula kiseonika O2+ iznad površine Dione su veoma retki, ima ih po jedan na svakih 11 cm3 prostora ili oko 90 000 jona/m3.

„Koncentracija kiseonika u atmosferi Dione je slična u Zemljinoj atmosferi na nadmorskoj visini od 300km,“ rekao je Robert Tokar, član Kasinijevog naučnog tima. „To nije dovoljno za održanje života, ali sa sličnim pojavama na drugiim satelitima oko Saturna i Jupitera to su definitivni primeri procesa koji proizvode kiseonik na zaleđenim nebeskim telima koje bombarduju naelektrisane čestice i fotoni Sunca ili nekog drugog izvora svetlosti u blizini. Uzbuđuje mogućnost da u vodi ispod ledene površine, kao što je Jupiterov satelit Evropa, molekularni kiseonik može da reaguje sa ugljenikom i da formira gradivne blokove života. Buduće misije na Evropi bi pomogle otkrivanju habitabilnosti tog satelita.“

„Sada znamo da je i Diona, pored Saturnovog prstena i satelita Ree izvor molekula kiseonika“, rekao je Tokar. „To pokazuje da je molekularni kiseonik uobičajena pojava u Saturnovom sistemu i da može doći iz procesa koji ne uključuju život.“
Dionin kiseonik izgleda da potiče iz procesa u kome fotoni i solarne energetske čestice bombarduju vodeni led koji pokriva ovaj satelit. Naučnici su u potrazi i za drugim procesima koji bi takođe mogli da objasne pojavu kiseonika.
Stenovita tela sunčevog sistema, Zemlja, Venera, Mars i Saturnov satelit Titan imaju mnogo gušću atmosferu nego Diona. Egzosfera Zemlje je najviši sloj zemjine atmosfere. Iznad nje je slobodan svemir. Čine je gasoviti vodonik, helijum, azot i kiseonik čiji se molekuli nalaze na međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina metara. Njihova brzina je 11 km/s. Ovako velika brzina uslovljava i veoma visoku temperaturu u ovom sloju koja raste do +1500°C. Joni azota i kiseonika usled ovako velike brzine odlaze u međuplanetarni prostor. Broj stanovnika Sunčevog sistema koji imaju ovakav oblik atmosfere se povećava. Orbiter Mesindžer je nedavno detektovao egzosferu oko planete Merkur.

Naučnici Kasini programa su 2010. otkrili tanku egzosferu i oko Saturnovog meseca Ree koji je veoma sličan Dioni. Gustina kiseonika na površini Dione i Ree je oko 5 milijardi puta manja nego na Zemlji.
Naučnici su sumnjali da molekularni kiseonik postoji na Dioni jer je svemirski teleskop Habl otkrio ozon. U to nisu bili sigurni sve dok Kasini, spektrometrom nije detektovao jonizovani molekularni kiseonik, na svom preletu Dione 7. aprila 2010. i 12. decembra 2011.

Detaljnije na:

Jet Propulsion Laboratory

Cassini Solstice missionCassini Solstice mission

SVE JE FIZIKA  Miša Bracić

Diona - Svet u ožiljcima

Diona i Tetis

Diona, Saturn i prstenovi

DOBRO JUTRO DIONADOBRO JUTRO DIONA