02.12.2022.
Oldrin u misiji Apolo 11
Od 1969. kada su pokupljeni prvi uzorci, do danas, na Zemlju je spušteno 382 kilograma Meseca. Taj podvig su učinile dve svemirske supersile, SAD i SSSR. Od toga Amerikanci su iskopali 382 kilograma, a Rusi 326 grama. Amerikanci su tamo gore imali svoju radnu snagu, prve ljude na Mesecu, a Rusi su svoje grame Meseca dopremili automatskim letelicama. Otuda ta nesrazmera. Koga i to interesuje, Amerikanci su doneli 2.415 uzoraka u šest letova Apola. Rusi su po mesec poslali tri svoje Lune.
Američki astronauti su svoje uzorke kopali, vadili ih iz bušotina, drobili čekićima, kako bi na Zemlju doneli odabrane i raznovrsne primerke našeg prirodnog satelita. Mesta odakle su uzorke uzimali su fotografisali kako bi zabeležili okruženje iz kojih su ih donosili. Zatim su uzorke pakovali u specijalne vreće i polagali ih posebne kontejnere da bi ih zaštitili od kontaminacije.
Jedan od brojnih uzoraka Meseca
Analiza Mesečevih uzoraka je pokazala da je Mesečevo stenje starije od stena koje se mogu naći na našoj planeti, što se i očekivalo. Na Mesecu nema erozije, geološki on je mrtvo telo, i jednom stvoreni kamen ne menja se praktično nikad. Najmlađe Mesečevo kamenje starije je od najstarijeg zemaljskog. Inače je ono slično stenju naše planete. Pa i to nije iznenadilo naučnike pošto je Mesec dete Zemlje.
Ipak pronađeni su i neki novi minerali nepoznati na našoj planeti. Jedan se zove armalkolit. Ime je dobio po članovima prve misije koja je posetila Mesec u, kao što znate, Apolu 11. Armalkolit je izvedeno iz njihovih imena: Armstrong, Aldrin i Collins.
Uzorci Meseca su suviše dragoceni da bi imali neku zvaničnu cenu. Ipak, 1993, tri mala fragmenta teška 0,2 grama koje je donela Luna 16 su prodati za 442.500 dolara. Pa sad vi vidite.
Veći deo uzoraka se nakon analiza smestio u Džonsonovom svemirskom centru, oko 295 kilograma. Neki uzorci su u muzejima, a stotinak komadića je podeljeno vladama sveta.
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Moon_rock