NASA-in svemirski brod Juno kruži oko Jupitera od 2016. Njegova glavna misija je proučavanje strukture, atmosfere, magnetosfere i porekla džinovske planete. Juno posmatra neke od Jupiterovih satelita, posebno Io, najbliži i najvulkanskiji svet u Sunčevom sistemu, sa stotinama aktivnih vulkana koji izbacuju lavu i gas u svemir. Iov vulkanizam pokreće sprega jakih gravitacionih sila Jupitera i drugih njegovih satelita, koji stvaraju plimne sile koje ga zagrevaju, uzrokuju unutrašnju dinamiku i promene na površini Ia.

Juno je bio u dva bliska preleta Ia, 30. decembra 2023. i 3. februara 2024. kada je napravio najbolje slike Ioa od završetka Galileo misije, pre 20 godina. One otkrivaju šareni i neravni teren Ia, kao i perjanice vulkanskih erupcija visoke desetine kilometara. Neki od ovih vulkana su aktivni decenijama, dok su drugi novi ili prolazni.

Ovde prikazan snimak je napravljen 3. frebruara '24. godine, sa udaljenosti od 1500km.

Prethodni bliski prelet Juno u decembru bio je na visini od 2.500km.

Kombinovanjem podataka iz ovog preleta sa prethodnim zapažanjima iz decembra i oktobra i onim ranije, naučni tim Juno proučava učestanost erupcija Io vulkana, njihov sjaj i toplotu, oblik toka lave i kako je aktivnost satelita povezana sa protokom naelektrisanih čestica u Jupiterovoj magnetosferi.

U decembarskom bliskim preletu i ovom 3.februara ’24. Juno istražuje: izvor vulkanske aktivnosti Ia (da li je to okean magme ispod njegove kore) i važnost plimnih sila Jupitera koje nemilosrdno deluju na satelit.

Gravitaciono privlačenje Io tokom preleta 30. decembra smanjilo je Juno orbitu oko Jupitera sa 38 dana na 35 dana a tokom ovog preleta orbita će pasti na 33 dana.

Juno će nastaviti da kruži oko Jupitera do 2025. 

Podaci sa JunoCam-a narednih dana će biti objavljeni na: https://www.missionjuno.swri.edu/  

SVE JE FIZIKA Miša Bracić