Za ovaj satelit u našim krajevima upotrebljavaju se sledeći nazivi: Enkelad, Encelad i Enceladus (što je inače iz latinskog rečnika). Ime je dobio po gigantu Enkeladu iz grčke mitologije.
Encelad
Prečnik: 504,2 km
Masa: 1.08 × 10^20 kg (0.1% Meseca)
Orbitira: Saturn
Orbitalo rastojanje: 238.037 km
Orbitalni period: 1,4 dana
Površinska temperatura: -198 °C
Otkriven: 28. avgusta 1789.
Otkrio ga je: William Herschel
Gore levo je Mesec, desno Zemlja, a dole levo je Encelad - u srazmeri.
Encelad je prvi put detaljno izučio Vojadžer, dakle Nasina letelica koja je upućena na kraj Sunčevog sistema. Zatim je usledila misija Kasini. Ovaj orbiter koji je godinama izučavao Saturn, njegove prstenove i satelite prošao je vrlo blizu Encelada i mapirao ga je u visokoj rezoluciji.
Od svih tela Sunčevog sistema Encelad ima najveću reflektivnu moć.
Oko Saturna Encelad kruži na rastojanju od oko 238.000 kilometara i nalazi se između orbita satelita Mimasa i Tetide.
Encelad je plimno zaključan te Saturnu pokazuje uvek istu svoju stranu.
Saturn obiđe za 32,9 sati.
Encelad je led sa nešto malo silikata. Izgleda da ima stenovito jezgro pomešano se vodenim ledom i smrznutim plaštom.
Gejziri na Enceladu
Postoje i vulkani na Enceladu što je izazvalo provalu oduševljenja kod naučnika kada je to otkriveno. Ali ti vulkani nisu kao ovi naši, zemaljski, već ledeno-vodeni i zato se zovu kriovulkani. Zapravo radi se o gejzirima vodenog leda koji šikljaju i izbacuju čestice vodenog leda u vis.
Svake sekunde kroz gejzire se izbaci oko 250 kilograma vodene pare brzinom od oko 2.189 kilematara na čas.
Pošto je gravitacija Encelada mala ove čestice koje izbijaju iz dubine satelita šire se u okolni prostor i napajaju materijalom obližnji E prsten Saturna.
Upravo ova vulkanska aktivnost navela je naučnike na zaključak o postojanju tečnog vodenog okeana unutar satelita.
Okean se nalazi, kako se procenjuje, ispod 30 do 40 kilometara leda.
Može biti da je okean dubok i deset kilometara.
Unutrašnjost Encelada nije hladna. Ona se zagreva ili radioaktivnim raspadom radioaktivnih elemenata u jezgru, ili pliminim naprezanjem koje izaziva Saturn svojom snažnom gravitacijom.
Zbog svega ovog neki naučnici predlažu pokretanje misije za istraživanje Encelada uz prikupljanje uzoraka ledenog materijala i njegovo slanje na Zemlju. Naravno, takva misija bi za cilj imala i dalje izučavanje Saturnovih prstenova.
Prisustvo vode, posebno tečnog vodenog okeana interesantno je pre svega astrobiolozima. Iako je to malo verovatno oni ne odbacuju mogućnost postojanja nekih oblika života na ili u Enceladu.
Prema: