Credits: NASA/JPL-Caltech/SwRI/ASI/INAF/JIRAM
Jupiterov satelit Ganimed je veći od planete Merkur i deveto najveće telo Sunčevog sistema. Sastoji se pretežno od vodenog leda. Sadrži tragove koji su od fundamentalnog značaja za razumevanje evolucije 79 Jupiterovih satelita od vremena njihovog formiranja do danas.
Ganimed je jedini satelit u Sunčevom sistemu koji poseduje magnetno polje. Na Zemlji, magnetno polje usmerava plazmu (naelektrisane čestice sa Sunca) kroz atmosferu usled čega nastaje polarna svetlost (aurora). Ganimed nema atmosferu pa je površina njegovih polova neprestano bombardovana plazmom iz Jupiterove magnetosfere što modifikuje njegov led.
Credits: NASA/JPL-Caltech/SwRI/ASI/INAF/JIRAM
Zamrznuti molekuli vode na njegovim polovima su amorfno raspoređeni za razliku od molekula vode na ekvatoru. Led je amorfan zbog toga što naelektrisane čestice prate linije magnetnog polja do polova, gde udaraju o površinu satelita, sprečavajući led da ima uređenu kristalnu strukturu.
Ovo je otkriveno tokom najbližeg pristupa svemirskog broda Juno Ganimedu, na oko 100 000km, 26. decembra 2019. godine. Instrument JIRAM (Jovian Infrared Auroral Mapper) je snimio 300 infracrvenih slika površine sa prostornom rezolucijom od 23km po pikselu i time omogućio mapiranje Ganimedove severne hemisvere.
JIRAM je dizajniran da hvata infracrveno svetlo koje izlazi iz dubine Jupitera, 50 do 70 km ispod vrha njegovih oblaka. Instrument se koristiti i za proučavanje satelita: Io, Europe, Ganimeda i Kalista.
Otkriće će koristiti sledeće misije koje će biti upućene u ovaj ledeni svet. Misija Evropske svemirske agencije JUpiter ICi Moon Ekplorer bi 2030. trebalo da započne istraživanje Jupiterove magnetosfere, atmosfere i njegovih ledenih satelita Ganimeda, Kallista i Evrope.
Izvor: NASA, Juno
SVE JE FIZIKA Miša Bracić |