Mesec je u svojoj istoriji toliko puta bio pogođen meteoritima i drugim objektima, se da ti udarni krateri lako mogu da iskoriste za utvrđivanje starosti tih događaja. Uzorci stena koje su prikupili i doneli na Zemlju astronauti tokom misije „Apollo“ umnogome pomažu tom datiranju.
Zemljina daleka prošlost je izdeljena da mnoge ere i periode zahvaljujući različitim fosilnim ostacima koji su sačuvani u stenama (npr. bakterije, trilobiti, dinosauri itd.), ali je očigledno da je taj metod određivanja protoka vremena neprimenljiv na Mesecu. Umesto toga, vreme na Mesecu određujemo merenjem starosti udarnih kratera.
Ti krateri su odlični za merenje vremena, jer nisu nastali dugotrajnim procesima, već su to bili trenutni događaji. Udar kojim se stvara neki veliki krater stvara neke radioaktivne minerale čiju je starost lako kasnije datovati u laboratorijama. Na taj način smo utvrdili godine uzoraka koji su donešeni u „Apollo“ misijama. Veliki udari takođe izbacuju na veliku daljinu veliku količinu materijala, koji može da prekrije ili da bude prekriven drugim geološkim tvorevinama, što omogućava datiranje mnogo većih površina tla.
Najveći broj udarnih basena koji čine „čoveka na Mesecu“ formirani su tokom Nektarskog perioda. To znači da je period Teškog bombardovanja [1] bio pre 3,9 – 3,5 milijardi godina.
Za datiranje objekata na Mesecu, koriste se četiri posebne grupe udarnih kratera: Nectaris, Imbrium, Eratosthenes i Copernicus. Uzorci svakog od njih su datovani u laboratorijama. Na osnovu toga kada su nastali pojedini krateri, čitava lunarna istorija je podeljena na 5 segmenata. Naprimer, ako je neka pojava opisana kao Kopernička, to znači da je formirana nakon udarnog kratera Copernicus pre milijardu godina.
| Geološko doba | Vremenski raspon | Opis pojave | Krater | Opis slike |
| Koper- nikovsko |
Manje od 1 milijarde godina od danas. | Većina objekata koja pripada ovom periodu ima kratere sa svežim zracima. |  |
Krater Copernicusje mali ali upadljiv krater na jugu Mare Imbriuma. Ima blještave zrake koji se šire oko njega, označavajući trag izbačenog materijala. Prečnika je 93 km. |
| Eratos- tenovsko |
Nastao od pre 3,2 mld. Do pre 1 mld. godina. | Eratostenovske pojave su uglavnom krateri, ali bez zrakova. Poslednje vulkanske aktivnosti na Mesecu su se dešavale u ranom eratostenovskom dobu. |  |
Krater Eratosthenesse nalazi na jugoistočnoj ivicu Mare Imbriuma. Dovoljno je star ja je izbačeni materijal obrisan, ali dovoljno mlad da sam krater postoji. Prečnik kratera je 58 km. |
| Imbrijum- sko |
Nastao od pre 3,85 mld. do pre 3,2 mld. godina. | Pojave u ovoj eri uključuju: ٭ Stvaranje kratera Orientale. ٭ Jak vulkanizam. ٭ Nastaju mora i počinje pokrivanje Nektarskih udarnih basena. |
 |
To je veliki Imbrijumski udarni basen. Delimično je pokriven bazaltom, stvarajući more. Velik je 1.200 km, i star 3,8 mld. godina. |
| Nektar- sko |
Nektarski objekti su nastali pre između 3,92 mld. do 3,85 mld. godina. | Najuočljiviji objekti ove ere su 13 velikih basena stvorenih superjakim udarima. Tu spadaju Serenitatis i Crisium. |  |
Nectaris je jedan od najstarijih kraterskih basena na Mesecu. Ivice su mu tako oštećene da ih je jako teško uočiti, pa je zato ovde dat crveni krug. Približno je oko 860 kmu prečniku, sa Mare Nectaris u sredini. |
| Prenek- tarsko |
Sve što je na Mesecu nastalo pre 3,92 mld. godina, smatra se da pripada prenektarskom dobu. | Prenektarski period je nagovešten teškim kraterima. Tada dolazi do očvršćavanja okeana magme u lunarnu koru i do nastajanja Meseca. Iz tog perioda ima oko 30 basena. |
 |
Ovaj krater je na Južnom polu Meseca. Oko 2.500 kmje u prečniku a dubok je 13 km. To je najstariji krater na Mesecu, i najveći krater u solarnom sistemu.
|
(1) Ponekad se to naziva i lunarnom kataklizmom (LHB), i predstavlja period između 3,8 i 4,1 mld. godina, kada je nastao veliki broj kratera na Mesecu, ali i na Zemlji, Merkuru, Veneri i Marsu. Razlozi za taj događaj mogu da budu raznovrsni – od formiranja i rekompozicije džinovskih gasovitih planeta, pa do postojanja tzv. Planete V.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
