Gledajući u nebo, mnogi objekti i površinske forme nazvane po znamenitim Mađarima uzvraćaju nam pogled. Na Merkuru, Veneri, Marsu i različitim manjim nebeskim telima brojni su oblici koji su nazvani prema mađarskim naučnicima i umetnicima. Ali nije potrebno putovati tako daleko u kosmos da bi pronašli Mađare – dovoljno je pogledati u Mesec i sresti se imanima kao što su Loránd Eötvös ili Tódor Kármán.

Tokom vekova, veliki broj mađarskih istraživača je pomogao razvoj nauke preko naizgled jednostavnih izuma poput šibica pa do dizajna prve rakete na Mesec. Kao što je značajno postati Nobelovac ili poneti neku sličnu tutulu časti, značajna je potvrda da se neki objekat u kosmosu nazove po nekom. Danas kada otvorimo kartu Meseca, možemo da pronađemo neverovatnih šesnaest mađarskih imena na njoj!

Teško je reći da li je 16 imena mnogo ili malo, ali to samo potvrđuje činjenicu da su mađarski istraživači oduvek bili u prvim redovima nauke. Interesantno je da na Mesecu možemo da pronađeno 16 kratera, što je približno jednako broju mađarskih Nobelovaca (ima ih 15!), iako se ta dva spiska razlikuju u većini imena.

Od 16 kratera, pet možemo da vidimo na bližoj strani Meseca. To je zato što je dalja strana istražena tek u drugoj polovini XX veka, uz pomoć prvih kosmičkih satelita. Tada je trebalo imenovati nekoliko hiljada površinskih oblika, te je postojala veća šansa da budu imenovani po mađarskim naučnicima.

Prvo ide ime kratera (bold), pa prečnik u km, pa pozicija (Z.s. znači Zemljina strana, a D.s. znači druga strana).

Međunarodna astronomska unija (IAU), internacionalna asocijacija odgovorna za nomenklaturu, u svojim spiskovima nacionalnosti kod nekih imena ima nekih grešaka. Naprimer, Rhaetikust[1] je označen kao Mađar, samo zato što je rođen u gradu Kassa, današnjim Košicama, u Slovačkoj.

S druge strane, polihistor iz XVIII veka, János András Segner, rođen dva veka kasnije, pravilno je zaveden kao Mađar. Osnovao je opservatoriju na nemačkom univerzitetu u Göttingenu, a mnogi ga ljudi smatraju pronalazačem Segnerovog točka, jedne vrste vodene reaktivne prskalice, a smatra se i ocem vodene turbine. Pored toga, načinio je mnoga otkrića uglavnom iz oblasti fizike, matematike[2] i hemije, te je time zaslužio da mu se ime nađe na Mesecu. Jedan krater prečnika 67 km nosi njegovo ime, sa plitkom erodiranom ivicom i uglavnom ispunjenim dnom, a postoji i asteroid (28878) Segner.

Miksa Hell je živeo u isto vreme kao i Segner, samo što je on bio poznat kao Jezuita i astronom. Imao je učešća u osnivanju brojnih opservatorija u tadašnjoj mađarskoj kraljevini, kao što su Buda, Eger, Nagyszombat i Gyulafehérvár. Godine 1756. postaje direktor prestižne Bečke opservatorije. Njegov trud i znanje su bili zapaženi u tadašnjoj Evropi, pa ga je danski vladar angažovao da 1769. posmatra i istraži tranzit Venere. Interesantno je da je njegov prijatelj i saputnik Janos Sajnovics (Šainović?) istraživao veze između mađarskog, finskog i laponskog jezika. Poznavajući njegov život i rad ne iznenađuje da se njegovo ime pojavljuje na Mesečevoj mapi. Krater nazvan po njemu ima neobičnu strukturu: unutar kratera se uočavaju sve manji i manji koncentrični krugovi sve do centra.

Krateri Hell i Weinek.

Ne mnogo kasnije, i László Weinek je posmatrao tranzit Venere 1873. godine, ali se na spiskovima IAU pojavljuje kao Čehoslovak. Rođen je u gradu Buda[3] kao sin nemačkih roditelja, ali je sebe do kraja života doživljavao kao Mađara. Sa 31. godinom postao je član Akademije nauka. U Pragu postaje profesor i deveti direktor nemačke univerzitetske opservatorije Klementinum. U mladosti ga je interesovala fotografija, pa je tokom ekspedicije za posmatranje tranzita Venere postavljen za glavnog fotografa. Nešto kasnije je objavio Mesečev atlas sastavljen od mapa koje je lično pravio specijalnom metodom. 27. novembra 1885. napravio je prvu u svetu poznatu fotografiju jednog meteora. Za života nikad ne bi (po)verovao da će se njegovo ime naći u topografiji Meseca. Weinekov krater je ekstremno ravan; njegov oblik se skoro savršeno uklapa sa sličnim površinskim strukturama. I jedan asteroid nosi njegovo ime – (7114) Weinek.

Mađarski naučnici nisu bili samo izvrsni u posmatranju Jutarnje zvezde. Astronom i geodeta, baron János Zách (Franz Xaver Freiherr von Zach) živeo je na prelazu XVIII u XIX veka, a njegovo najveće interesovanje je bilo vezano za tranzit Merkura i organizaciju međunarodnog tima za otkrivanje hipotetičke planete između Marsa i Jupitera. U tadašnjem Londonu i Parizu ušao je u krug astronoma kao što su Joseph de Lalande, Pierre-Simon Laplace i William Herschel. Osnovao je međunarodni astronomski žurnal „Algemeine Geographische Ephemeriden“, prvi takav u Evropi. Asteroid (999) Zachia nosi njegovo ime a njegov krater na Mesecu ima centralni vrh i terasaste zidove.

Prema nomenklaturi stvorenoj u vreme Janosa Zacha, József Petzval je pogrešno zapisan kao Austrijanac. Rođen je 1807. u Szepesbéli (danas Spišská Belá u Slovačkoj). Bio je izvanredan u nekoliko nauka, poput matematike, mehanike, balistike, optike i akustike. Izumi finih ahromatskih fotografskih sočiva, reflektora, ortoskopa i poboljšanja za satove sa klatnom učinila su ga poznatim, a njegov rad toliko cenjen da su jedan krater na „onoj“ strani i jedan planetoid (3716 Petzval, 1980 TG) dobili ime po njemu. Krater ima prečnik 90 km, centralni pik, terasaste zidove, i podseća na breskvu.

Iako je Petzval smatran za genijalnog matematičara, najslavniji mađarski matematičar XIX veka bio je János Bolyai, rođen u Transilvaniji. Bio je pionir matematike XIX veka, i jedan od osnivača ne-euklidovske geometrije, da bi kasnije njegova teorija postala osnov za kasnija fizička istraživanja. Međutim, savremenici su potpuno pogrešno shvatili njegove rezultate. (1441) Bolyai, mala planeta otkrivena 1937. nosi njegovo ime, a krater na Mesecu koji je nazvan po njemu verovatno je najinteresantniji od svih 16 “mađarskih” kratera. Zbog velike erozije, bočni zidovi nisu dobro vidljivi.

Krater Bolyai prečnika 135 km.

Po hronološkom redu, nakon Bolyaia stiže baron Loránd Ágoston Eötvös. Lorand je na početku karijere podučavao fiziku na univerzitetu Pázmány Péter, koji se danas zove Eötvös Loránd University u Budimpešti. Kasne je bio na čelu Instituta za eksperimentalnu fiziku, da bi potom sledećih 16 godina bio presednik Mađarske akademije nauka. 1894. postaje ministar za Religiju i obrazovanje. Tokom naučne karijere otkrio je tzv. Eötvösov zakon koji opisuje površinski napon tečnosti, a istraživao je i lokalne anomalije gravitacionog polja. Za te svrhe konstruisao je različite alate koji se koriste i danas, npr. Eötvösovo klatno. Postoji i Eötvösov efekat nazvan po njemu; vezan za rotaciju Zemlje. Njegovi radovi o gravitaciji pominju se i u Ajnštajnovim papirimaiz 1916. Njegovo ime se nalazi i na Mesecu, ali je krater jako erodiran.

Jedan od prvih mađarskih Nobelovaca, Richárd Adolf Zsigmondy, bio je savremenik Eötvösa. Uprkos mađarskom poreklu sebe je doživljavao kao Austrijanca jer je veći deo života proveo u Beču. Zsigmondy je treći mađarski Nobelov laureat; bio je dominantni istraživač u koloidnoj hemiji. Kasnije, 1925. je radeći sa saradnicima u poznatoj fabrici “Zeiss” otkrio dvostruku prirodu koloidnih rastvora, pa je za pronalazak ultramikroskopa dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Zato su mu astronomi dali krater na Mesecu.

Pet godina posle Тrijanonskog sporazuma (Versaj), ratne i političke i bure XX veka su promenile ne samo svakodnevni život nego i nauku u Mađarskoj. Sledeći naučnik, György Békésy, bio je samo jedan od naučnika koji su prvi napustili Mađarsku da bi nastavili karijeru “napolju”.

Békésy je rođen u selu Čađavica, u Slavoniji, u Hrvatskoj, koja je tada bila deo Mađarske. Posle rata odlazi sa bratom, agrobiologom, u Ameriku, na Harvard pa na Havaje. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju 1961. godine. Iako je imao fakultetsku diplomu iz fizike, to mu nije smetalo da se bavi medicinskim istraživanjima, a naročito funkcionisanjem ljudskog uha. Ime 6-og mađarskog laureata se takođe nalazi na Mesecu.

Mađarski Jevrej Tódor von Kármán je takođe bio fizičar, ali je bio vrlo uspešan i u drugim naukama, kao npr. metematici, konstruisanju, itd. Kármán je bio prvi naučnik koji je 1963. dobio Nacionalnu medalju za nauku lično od predsednika Kenedija. Tokom Svetskog rata, stekao je slavu kao pronalazač prvog helikoptera (Petróczy-Kármán-Žurovec), ali je zbog nacizma morao da prebegne u Ameriku. Tamo je nastavio da se bavi aeronautikom i astronautikom; jedan je od pionira supersoničnog letenja, a učestvovao je i u pronalasku prve američke moderne rakete. Bio je jedan od osnivača Laboratorije za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni, koja je danas jedna od najvažnijih organizacija Nase; danas se tu proizvode neki od najnaprednijih satelita i letilica. Zbog ovih i ostalih dostignuća, smatra se za jednog od najpoznatijih profesionalnih naučnika mađarskog porekla. Krater koji nosi njegovo ime (on je najveći na navedenoj listi, prečnika 210 km!) ima centralni pik, i nakon nastanka napunjen lavom. Severni zid kratera je jako oštećen nakon nastanka kratera Leibnitz. Ovaj krater je prvi na listi lokacija gde bi Mađari voleli da spuste svoju sondu jednog lepog dana.

Karmanov helikopter.

Uz Kármána, 50 godina mlađi inženjer, astronom, fizičar i matematičar Imre Gyula Izsák, takođe je ubeležen u istorijskim knjigama kosmičke nauke. Za vreme rate je bio u logoru, 1953. otvara opservatoriju Szabadsághegyi, a kasnije odlazi na univerzitet u Segedinu. Kasnije beži u Englesku pa u Ameriku. Kao šef naučnika u Nasi, glavna preokupacija su mu bili proračuni trajektorija satelita i raketa. tokom tih proračuna korigovao je modele koji opisuju oblik Zemlje i globalnog pozicioniranja, postavivši osnove za GPS tehniku. Kao mnogi vrhunski naučnici tog vremena, i on je bio uključen u američki nuklearni program. Nakon proučavanja rezultata dobijenih tokom eksperimentalnih eksplozija odjednom se suočio sa vrlo složenim proračunima te je došao do ideje: bilo bi dobro da postoje mašine koje su sposobne d brzo izvode jednostavne proračune. Osim toga, radio je na teoriji skupova, logičkim teorijama, kvantnoj mehanici, ekonomiji pa čak i politici. Umro je u Kembridžu sa samo 36. IAU ga vodi kao Amerikanca. Krater s one strane Meseca s njegovim imenom ima strme i terasaste ivice sa malim pikom u sredini i neobično mnogo krhotina. njegovo ime nosi i asteroid (1546) Izsák.

Američki nuklearni program je ostvaren zahvaljujući, između ostalog, radovima brojnih naučnika rođenih u Mađarskoj, pored Neumanna, i takvih kao što je bio Leó Szilárd. Rođen je u Budimpešti, a posle I sv. rata odlazi da studira fiziku u Nemačku, gde doktorira. Pred II sv. rat beži s porodicom (i on je bio Jevrej!) u Ameriku. Uskoro se od samog početka uključuje u projekat “Mahattan”, sa planom da kreiraju prvu atomsku bombu[4]. Szilárd je proučavao atomsku strukturu materije, prilikom čega je otkrio i dokazao teoriju lančane reakcije. Radio je sa većinom najslavnijih naučnika tog doba: sa Fermijem je smislio prvi nuklearni reaktor, dok je sa Ajnštajnom pokušao da reši bitne probleme elektromagnetnih svojstava tečnik metala. Iako je dao veliki doprinos razvoju nuklearne tehnologije, u prvim godinama Hladnog rata borio se protiv upotrebe nuklearnog oružja. Leó Szilárd takođe poseduje krater na Mesecu.

Diskusija Silarda i Ajnštajna.

Suprotno mišljenju većine, Péter Hédervári je stekao slavu pre kao popularizator nauke nego na osnovu svojih naučnih otkrića. Hédervári je po obrazovanju bio geofizičar, a doktorirao je na budimpeštanskom univerzitetu. Njegovi glavni radovi su vezani za Mesec: “Fizika Meseca” (1962) i “Osvajanje Meseca” (1970). Njemu u čast jedan krater u blizini južnog pola Meseca poneo je njegovo ime.

Ovaj dugi spisak imena pokazuje da su mnogi poznati ali stariji mađarski istraživači svojim radom i trudom zasluživali da postanu besmrtni i zaslužili takvu počast da im se ime nađe na Mesecu. Treba ipak napomenuti da mnogi veliki umovi ali savremenog doba nikad neće dobiti mesto na našem nebeskom pratiocu. Tu se treba setiti brojnih mađarskih Nobelovaca i ljudi kao što je Ferenc Pavlics, konstruktor lunarnog vozila koje su koristili astronauti misije „Apollo“. Ipak, mnogi Mađari osećaju ponos i inspiraciju znajući da kad god podignu pogled brojni Mašari su tamo.

[1] Georg Joachim de Porris Matematičar, sa nadimkom Rheticus (1514-74), kartograf, lekar, konstruktor i učitelj, učenik Kopernikov.

[2] Danas se smatra da ima preko 66.000 akademskih naslednika. Bio je akademik u Londonu, Berlinu i St. Petersburgu.

[3] Preistorijski grad i utvrđena rimska banja, koja se 1873. spojila sa gradovima Pest i Obuda i stvorila Budapest, tj. Budimpeštu.

[4] Kada sam pisao svoju knjigu koja se u jednom poglavlju bavila i nuklearnom bombom, sećam se da sam pokušavao „za svoju dušu“ da utvrdim ko je zapravo glavni krivac za nastanak ove smrtonosne sprave, i sećam se da je meni izgledalo dao da je Silard bio najzagriženiji za projekat.

Krateri Meseca

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?
• 2017-02-14 - Kako da deaktivirate atomsku bombu?