14. jula 2015, Nasina sonda 'New Horizons' nam je prva prikazala tajanstveni Pluton, danas ne planetu već samo jedan od objekata u Kajperovom pojasu. Međutim, tokom kratkog susreta mogli smo da dobijemo podatke visoke rezolucije samo sa nešto više od polovine patuljaste planete, hemisfere kojom dominira ogromni Sputnik Planitia, najveći glečer Sunčevog sistema. To nije bila slučajnost, jer su oni koji su bili zaduženi za misiju pripremili let tako da se najsvetlija struktura – s najvećim albedom – može da proučava i na slikama kosmičkog teleskopa 'Hubble', struktura za koju se ispostavilo da je SputnikPlanitia. Nažalost, Pluton ima vrlo spor period rotacije od 6,39 dana, tako da je NH mogao da analizira drugu hemisferu samo dok je bio na relativno velikoj udaljenosti, pa je otuda i prosečna rezolucija ovog dela planete patuljka reda veličine od oko 20 km po pikselu. Srećom, nedavna analiza najboljih slika ovog 'skrivenog lica' Plutona – nasuprot 'vidljivoj hemisferi' koju je proučavao NH – omogućila nam je da izvučemo još poneki podatak o ovom delu planete patuljka.
Mapa Plutona centrirana na 'skrivenu poluloptu'. Čitam imena na mapi – koja papazjanija ljudi, sondi, paganskih božanstava... i tu se uvukla nekakva 'politička korektnost'.
U svakom slučaju, treba imati na umu da su regioni ispod 38° južne širine bili uronjeni u mrak tokom svih faza proleta, i da o njima nemamo podataka (mada je deo tog područja u mraku ipak donekle snimljen zahvaljujući svetlosti koja se prelamala kroz maglu tmurne Plutonske atmosfere). I šta je tako posebno u vezi sa Plutonovim 'skrivenim licem'? Pa, dok je 'vidljivim' tokom 'New Horizonsovog' susreta dominirao Sputnik Planitia[1] – zapravo deo Tombaugh Regie, poznatog Plutonovog 'srca' – na ovoj hemisferi ne vidimo ništa slično. Drugom polovinom planete patuljka dominiraju linearne tvorevine koje idu od severa prema jugu pod nazivom Chandrayaan Linea, Yutu Linea i Luna Linea (mnoga obeležja Plutonovog terena krštena su u čast kosmičkih misija, u ovom slučaju Mesečevih sondi).
Jedna od najboljih slika Plutonove 'skrivene strane' snimljena oko tri dana pre proleta iznad površine.
Moguće je da su ove 'linije' grebeni ili udubljenja slična onima koja mogu da se vide na mnogo bolje proučenoj hemisferi, ali budući da njihovu prirodu ne možemo da odredimo, oni dobivaju opštu latinsku oznaku 'linea' umesto 'dorsa' ili 'fossae'. Još jedna očigledna razlika je u tome što su ekvatorijalne naslage tamnih organskih supstanci manje izražene na skrivenoj hemisferi. Dok na strani kojom dominira Sputnik Planitia ima ogromnu mrlju Cthulhu Macula, na drugoj polovini Plutona vidimo manje izražene tamne mrlje (nazvane Balrog Macula, Cucub-Came Macula, Hun-Came Macula i Meng-p'o Macula). Postoji i veliki krater promjera 250 kilometara – Simonelli, a čini se da je to Plutonov drugi najveći krater nakon Burneya (290 km).
Različite rezolucije na slikama NH Plutona u km/pixelu.
Različiti tipovi terena na Plutonovom 'drugom licu'.
Iako se tipovi terena ove druge hemisfere čine vrlo sličnim onima koji su već poznati, skrivena hemisfera ima neke jedinstvene karakteristike. Naprimer, na skrivenoj strani je mnogo prisutniji bizarni 'teren sa oštricama' ('bladed terrain'), sačinjen od ogromnih naslaga metanskog leda. Suprotno tome, svetli depoziti leda (mešavina azotnog ugljen-monoksidnog leda sa tragovima metanskog leda[2]) manje su brojni. Geološke strukture koje su formirane na skrivenoj hemisferi u pravcu sever-jug verovatno su rezultat ogromnih naprezanja uzrokovanih formiranjem udarnog bazena u kojem se nalazi glečer Sputnik Planitia – nastalog (bazen) pre oko 4 milijarde godina – i hipotetičke promena orijentacije ose rotacije patuljaste planete koja je uzrokovala stvaranje glečera.
'Teren sa oštricama' – penitentes – u planinama Čilea. Dok su ovi noženi visoki samo par stopa, na Plutonu su visoki kao soliteri – nekoliko stotina stopa.
Neobični 'bladed terrain' je mnogo prisutniji na drugoj strani.
Depoziti metanskog leda u vidu špiceva pokrivaju mnogo veću površinu na drugoj strani planete.
Model koji prikazuje pravce površinskih fraktura tokom nastanka Sputnika Planitie.
Spora rotacija Plutona otežavala je njegovo potpuno istraživanje jednom sondom koji je bila ograničena brzim preletom iznad njega. Zato su prvi projekti za misiju na daleku patuljastu planetu[3] uključivali dve sonde-blizance koje bi morale da prolete pored Plutona sa rastojanjem od oko tri dana da bi se obe hemisfere jasno videle (ili da barem lansira malu subsondu koja bi se odvojila pre najbližeg proleta ). Nažalost, moraćemo dugo da čekamo (makar polovima nas koji čitamo ovo to nećemo doživeti) da ponovo ugledamo Plutona kroz okulare kamera neke svemirske sonde. Uz malo sreće, sledeći put brod koji bude putovao tamo imaće orbiter koji će nam omogućiti proučavanje čitave površine planeta patuljka u visokoj rezoluciji.
Deo 'drugog lica' Plutona. Obzirom da se NH kretao brzinom od preko 13,7 km/s nije uspeo da snimi i jednu i drugu stranu planete.
Raširena mapa Plutona. Koji je ovo uspeh za naučnike Nase, teško je i zamisliti... Da pošalješ 'leteći klavir' ka cilju do koga treba da se leti i leti 9,5 godina brzinom od preko 55.000 km/h i onda u roku od samo nekoliko sati automatski snimati sa svojih 7 nepokretnih instrumenata (bilo je potrebno za svaki rotirati sondu da bi se pokretni objekat našao doboljno dugo u vidnom polju pojedinog aparata), a uz to održavati vezu sa Zemljom i brinuti se i o svom zdravlju ... ogroman poduhvat, zbilja.
Ko je mogao da se nada na početku misije da je Pluton ovako komplikovan svet... Mora da se Majk Braun u sebi jede, jer je on čovek koji je 'ubio' Plutona kao planetu. Ako te interesuje ko je taj baja, čija je mala ćerka neprestano plakala zbog toga šta je njen tata uradio, nađi i pročitaj malo... da ne radim ja baš sve :)
[1] Ko se ne seća, to je zapadni deo 'srca', ogroman basen širine preko 1000 km zaleđenih ledova azota i ugljen-monoksida, podeljenih u višeugaone konvekcione ćelije. Na Sputniku nema vidljivih kratera, što znači da ima oko 180.000. godina.
[2] On potiče sa meseca Harona, o čemu sam nekada ranije pisao.
[3] O tome sam 2017. napisao meni jako zanimljivu knjigu, pa ko voli nek' izvoli...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
