Planetni nomad Pluton ima zadivljujuću kolekciju od čak 5 satelita. Najveći od njih, Haron, toliko je veliki da neki astronomi smatraju Pluton-Haron za dvojni sistem.
1 – Haron; 2 – Niks; 3 – Hidra; 4 – Stiks; 5 – Kerber.
Najveći i najbliži Plutonu je Haron, otkriven 1978. godine. Tokom pročešljavanja Hablovim teleskopom prostora oko Plutona zarad misije 'New Horizons', u maju 2005. prvo je otkriven Niks a onda i Hidra. Kasnije, tokom pretraga za eventualnim prstenom oko Plutona, u leto 2011. je otkriven Kerber, a godinu dana kasnije i poslednji, Stiks.
Haron je, u odnosu na svoju planetu, pravi džin – upola je manji od Plutona! Uz to, toliko je težak (skoro osminu Plutonove mase), da je baricentar sistema smešten van Plutona, na oko 960 km iznad površine. Privlačna sila između njih je toliko jaka, da su jedan prema drugom uvek okrenuti istom stranom. U leto 2006. je na Međunarodnoj konferenciji profesionalnih astronoma predloženo da Pluton i Haron pređu u klasu dvojnih planeta, ali predlog nije prošao...
Pluton i Haron u razmeri, kako ih je video 'New Horizonsov' instrument Ralph14. jula 2015. prilikom svoje misije. Slika je napravljena 5 sati pre prolaska pored Plutona sa udaljenosti od 250.000 km
Haron. Slika severnog pola je mozaik koji je napravio 'New Horizons'. Boja potiče od metana.
Način na koji Pluton i Haron kruže jedan oko drugog. Lepo se vidi uzajemna plimska sila između njih.
Četiri ostala Plutonova meseca se okreću oko njega na dva do četiri puta većoj udaljenosti od Harona, raspoređeni od Stiksa, koji je najbliži od njih četiri, na 42.700 km, do najudaljenije Hidre na 64.800 km od baricentra sistema. Svi meseci su progradni, okreću se po kružnim orbitama koje su u istoj ravni sa Haronovom.
Svi oni su mnogo manji od Harona. Dva veća, Niksi Hidra, imaju po 42 i 55 km po dužoj osi, a Stiksi Kerber7 i 12 km.
Slika sa Hablovog teleskopa na kojoj su otkriveni Niks i Hidra.
Mali meseci su stvarno mali...
Većina unutrašnjih prirodnih satelita u solarnom sistemu okrenuta je istim licem prema svojim centralnim planetama; ova animacija pokazujeda to nije slučaj sa Plutonovim malim mesecima. Pluton je u sredini, a onda idu Haron, Stiks, Niks, Kerber i Hidra. Hidra najbrže rotira, okrećući se svakih 10 sati tokom 38-dnevne orbite oko Plutona, odn. 89 puta tokom svake orbite. Ostala 3 meseca se okreću 6-10 puta tokom orbite, što je još uvek zadivljujuće brzo!
Plutonov sistem je vrlo kompaktan i uglavnom prazan. Njegovi meseci su smešteni otprilike na polovini Hilovegprečnika, stabilne gravitacione zone Plutonovog uticaja. U slučaju Plutona, samo unutrašnjih 3% regiona gde se nalaze stabilne progradne orbite zauzeto je satelitima, a region od Stiksa do Hidre je toliko mali da preostaje premalo mesta za neki drugi mesec sa stabilnom orbitom. Intenzivne pretrage sprovođene zbog misije 'New Horizons' potvrdile su da ne postoji nijedan mesec veći od 4,5 km na udaljenosti do 180.000 km od Plutona.
Orbite Plutonovih meseci su toliko oblikovane Plutonovom gravitacijom, da su sve kružne i koncentrične, sa ekscentricitetom manjim od 0,005 i razlikom u nagibima manjim od 0,4°.
Posle otkrića Niksa i Hidre, činilo se logičnim da Pluton poseduje sistem prstenova nastao sudarima asteroida i kometa sa postojećim mesecima. Međutim, sva optička posmatranja, a kasnije i proletanje 'New Horizonsa', pokazala su da takav prsten ne postoji.
Stiks, Niks i Hidra bi trebali da se nalaze u komplikovanoj orbitnoj rezonanci sa orbitnim periodima u odnosu 18:22:33. To bi trebalo da znači da dok Stiks napravi 11 orbita, Niks napravi 9 a Hidra 6. Par Pluton-Haron stvara snažne plimske sile, tako da gravitaciono privlačenje ostalih veseci varira za 15% od pika do pika.
Svi mali meseci rotiraju haotično. Npr., Niks je u stanju da ptomeni svoje polove. Bilo bi sasvim moguće provesti dan na njemu i gledati kako Sunce izlazi na istoku a zalazi na severu. Razlog za to je što se kreće u dinamički promenljivom gravitacionom polju koje kreiraju Pluton i Haron okrećući se jedan oko drugog. Takvo polje stvara momente koji dovode da se i Noks i Hidra zapravo tumbaju. Ti momenti se uvećavaju činjenicom da su meseci izduženi i da nisu loptasti. Za sada se zna za samo jedan mesec u solarnom sistemu, Saturnov Hyperion, koji rotira na takav tumbajući način.
Nastanak Plutonovih meseci: 1 – Jedan objekat Kajperovog pojasa leti ka Plutonu; 2 – Sudar s Plutonom; 3 – Oko Plutona se formira prsten prašine; 4 – Od krhotina nastaje Haron; 5 – Pluton i Haron formiraju loptasta tela.
Pluton i njegovih 5 satelita, plus mesto baricentra. Veličine, udaljenosti i relativni sjaj su dati u razmeri. (Veća slika.)
Pogled zalutalog AM reportera ka Haronu. Za vreme letnjih dana (na slici), na Plutonu se temperatura digne na impozantnih -218°C!
Američki pisac naučne fantastike Edmond Hamiltonje 1940. u svojoj knjizi 'Calling Captain Future'napisao da Pluton ima tri meseca, i nazvao ih Haron, Stiks i Kerber. Naglasio je da je Haron najveći od njih. Hamilton je napisao da nijedan mesec neće biti otkriven pre 1970. I stvarno: Haron je otkriven tek 1978. godine!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
