| Vladimir Janković

Sve više delova ekonomije zavisi od klime – od poljoprivrede do šou biznisa – a sa tim trendom raste i upotreba „vremenskih budućnosti“, finansijskih instrumenata koji su vremenske prilike pretvorili u robu. Strahovanje od onoga šta nas čeka ‘sutra i odande’, od onog odozgo i odozdo, ovaploćeno je u mesečnim premijama na konto ‘letnjih i zimskih derivata’ osiguravajućih kuća

foto: sxc.hu

U nacrtu prioritetnih oblasti istraživanja velikog nacionalnog tela jedne evropske zemlje usred visokoučenih fraza našla se i reč koja je nestala sa medijskog obzorja kad i zanimanje za El Ninjo, pišu Biznis&Finansije. Ta reč je - telekonekcija. El Ninjo je naime telekonekcijski fenomen koji, iako smešten zapadno od čileanske obale, pravi probleme širom sveta. Nešto nalik na pad jedne berze koji epidemijski obara ostale. I evo šta s tim u vezi kaže ovaj evropski dokument: jedan od glavnih izazova savremenog sveta je povećana ‘telekonekcijska osetljivost’ na političke, ekonomske i prirodne poremećaje.

Ako se stvarno radi o merljivom povećanju ove osetljivosti, kako to da smo posle decenija tehnološko-naučnog i društveno-ekonomskog procvata širom sveta (kako gde), koji u svoje uspehe ubraja i Lajku i Tviter, odjednom postali tako ranjivi, tako kenjkavi, tako polu-uplakani i prestravljeni time šta nas čeka sutra ili odande. Odjednom izgleda da sva ona nepodnošljiva lakoća postojanja, na koju smo se naivno primili, istopila u političkim prevratima, uništavanju okoliša, i ekonomskom srozavanju čije uzroke običan svet ne može da pohvata, a čiji razvoj prati kao spektakl nasilja i u društvu i u takozvanoj prirodi. Znam šta ćete odgovoriti: nismo krivi mi, kriva je telekonektivnost. Kada neko u Briselu dobije kijavicu, Bukurešt zaradi upalu pluća.

Zašto je prognoza vremena na kraju vesti?

Dokaz straha od skupe neizvesnosti izazvane telekonekcijom poznat je u svetu finansija pod imenom vremenskih derivata, berzanskih proizvoda namenjenih trgovini vremenom. Skoro dvadeset procenata privrede razvijenih ekonomija zavisi od vremenskih prilika, a to je rastući trend: poljoprivreda, šou biznis, energija, gradnja, transport, internet, maloprodaja i tako dalje. U apsolutnom iznosu, kad je reč samo o SAD, govorimo o jednom trilionu dolara godišnje.

Uzroci ove ogromne ranjivosti na meteorološke prilike su prisutni i u javnoj svesti, iako se u etru vreme obično pominje na kraju vesti, nalik nekom informativnom siročetu odvojenom blokom reklama od ‘ekonomsko-političke stvarnosti’. Nelogično, jer se dobro zna da troškovi zdravstvene zaštite rastu tokom letnjih meseci, da turizam trpi od nesezonskog vremena, da privreda usporava sa snegovima, da Miholjsko leto ugrožava profite zimskih kolekcija odeće i da hladan avgust kosi zaradu od “rumenka” i “čoko-mokoa”. Da ne pominjemo gubitke zbog magle, poplava, grada i kasnog mraza. Meteorološke rizike u ekonomiji je posebno teško kontrolisati jer su lokalizovani, izmiču tehničkoj kontroli i, uz svo poštovanje za meteorologe, teško ih je do tančina prognozirati.

Uspon vremenskih fjučersa

Do skora je osiguranje bilo glavni metod koji su firme i fizička lica koristila kao zaštitu od rđavog vremena. Problem je u tome što osiguravajuće kompanije mogu da ponude zaštitu uglavnom u slučajevima katastrofalnih šteta. Osiguranje ne može da pomogne kompanijama i ljudima koji trpe štetu od više-manje normalnih oscilacija u temperaturi, od magle, ili od pada internet prodaje zbog sunčanog vremena. U vreme katastrofalnih poplava na jugu Engleske početkom ove godine (šteta čišćenja je do sada prešla 1.3 milijarde evra), konvencionalna maloprodaja pala je u istom iznosu u kom se povećala internet prodaja.

Krajem devedesetih, finansijski maverici su počeli da kvantifikuju i indeksiraju vreme kroz mesečne ili sezonske proseke, da zatim te indekse vezuju za dolarsku vrednost i da te pakete – vremenske derivate – obrću na berzi. Ova vrsta trgovine je već bila poznata u trgovini indeksa drugih vrsta, valuta, interesnih stopa i poljoprivredne robe. Ali ovo je bio korak koji je pretvorio i vreme u trgovinsku robu. Za razliku od državnih i privatnih službi zainteresovanih za srednjoročne procene i prognoze, vremenski derivati su omogućili tržištu da poseduje kvantitativnu, finansijsku meru verovatnoće ovih procena i prognoza.

foto: sxc.hu

Sa prvom vremenskom transakcijom iz 1996, otvorena je oblast vremenskog menadžmenta rizika čija je vrednost u prvih nekoliko godina trgovanja porasla na preko pet milijardi evra. Od tog trenutka, finansijska strepnja od neprofitabilnog vremena je postala roba i, kao takva, stavila pod finansijsku kontrolu strahove od običnog, ne-finansijski izraženog vremena.

Prema sistemskom teoretičaru Tomasu Hjuzu, svaki sistem živi i raste kroz asimilaciju i anuliranje svoje okoline, čime eliminiše neizvesnost, slučaj i rizik. Finansijsko obuzdavanje klimatske neizvesnosti je ništa manje nego sistemska kolonizacija hidrometeorološkog prostora, pri čemu taj prostor i dalje nastavlja da izaziva strahove i paralizu izvan sveta obezbeđenog derivatima.

Godine 1999. Čikaška berza (Chicago Mercantile Exchange, CME) je napravila novi korak u ovom smeru, uvodeći trgovinu ‘vremenskim budućnostima’ i opcijama na ove budućnosti (futures). Treba imati u vidu da se standardni (over the counter, preko šaltera) vremenski derivati prave kroz pregovore između stranaka gde je rezultat dogovora ‘unikatan’: kao sladoledžija želim ugovor koji me kompenzuje na nedelju dana maksimalne temperature ispod 15 stepeni u toku meseca jula, i ništa više. Ovakvi konvencionalni, fiksni derivati se razlikuju od vremenskih budućnosti koji su standardizovani proizvodi i sa kojima se trguje u javnom opticaju, obično u aukcijskom e-okruženju sa fluidnim i transparentnim formiranjem cena. Proizvod ovog tipa, za razliku od ‘sladoled derivata,’ je zasnovan na akreditovanim statističkim indeksima koje, recimo, na berzi u Čikagu uspostavlja Earth Satellite Corporation, međunarodna firma koja se specijalizovala za geografske informacione sisteme.

Kako smo postali preosetljivi

Vremenske budućnosti kupuju prevashodno energetske kompanije. Interesovanje međutim raste i među agrobiznisima, restoranima, i u turističko-transportnom sektoru. Posebno je interesantno analizirati efekte derivata u poljoprivredi. Uobičajeno je, recimo, da poljoprivrednik osigura svoje žito od poplava. Ukoliko do njih dođe, on može potraživati odštetu na osiguranu imovinu. Da bi dobio odštetu, poljoprivrednik mora da dokaže da je šteta nastala od poplava. Ovo često nije jednostavan posao jer šteta na letini zavisi od više faktora: od kiše, od položaja imanja, od podzemnih voda u regionu, od sistema odvodnjavanja. Poljoprivrednik tako može doći u nepriliku prilikom naplaćivanja očigledne štete, čiji uzrok ne može do kraja da identifikuje.

Alternativa su fiksni derivati. Poljoprovrednik može da se opredeli na derivativne količine padavina koje bi mu dale ‘objektivnu’ metodu osiguranja protiv poplave. Kišni derivat je tako ugovor koji isplaćuje novac vlasniku oštećenog imanja ne na osnovu utvrđenog uzroka poplave, već na osnovu izmerene količine kiše u intervalu i na mestu predviđenim ugovorom. Ukoliko padavine prebace dogovorenu vrednost, derivat je aktiviran. Zanimljivost je da osiguranik, u principu, može dobiti odštetu čak i bez osmotrene poplave sve dok je zadovoljen uslov količine padavina.

foto: sxc.hu

Koliko je ova praksa blizu ili daleko od naših prostora? Treba pomenuti da je većina trgovine derivatima i dalje u Sjedinjenim Državama a da u Evropi tržište raste uglavnom u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Skandinaviji. PWC procenjuje da je 2011. godine vrednost celog tržišta vremenom bila oko 12 milijardi dolara. Snežne budućnosti posebno privlače pažnju, što zbog prevoza, čišćenja, i poplava, što zbog zimskih centara koji za sada na ovu opciju još gledaju sa skepticizmom. Australijski ski centri umesto finansijskog osiguranja koriste snežne topove i ‘sađenje’ celih oblaka.

Analitičari smatraju da potencijalni kupci i dalje vide derivate kao luksuz. Ali luksuz može da stvori i veći luksuz. Primer je kinesko vrelo leto iz 2013. godine, kada je većina biznisa poslovala sa gubitkom - izuzev proizvođača klima uređaja. U Kini su ovi uređaji skupi za prosečnog stanovnika i zbog početne cene i zbog visoke potrošnje energije. Kako bi rešile problem i podstakle prodaju, osiguravajuće kompanije su pribegle promocijama uređaja zasnovanih na ugovornom derivatu. Ako mušterija kupi klima uređaj, i ako spoljna temperatura pređe zadatu vrednost u zadatom vremenskom intervalu, mušterija dobija dnevni popust do polovine cene uređaja. Telekonekcija u akciji: finansijski mehanizam izmišljen u Čikagu stimuliše maloprodaju klima uređaja u Kini - zbog vrućina koje su uslovljene rastom ugljendioksida u atmosferi koji se emituje iz termoelektrana koje te iste klima uređaje snabdevaju strujom!

I da li smo onda stvarno postali telekonekcijski preosetljivi? Ako jesmo, zašto? Da li je uzrok u kompleksnosti i međupovezanosti života u kojem se kontrola nad šansom i rizikom ne može uspostaviti jer se ne mogu uspostaviti ni srazmere neizvesnosti? Ili je uzrok u zamiranju država koje se sve manje mogu starati o ostarelim infrastrukturama, a izgovore pronalaze u klimatskim promenama? Ili norme prostornog planiranja zahtevaju reviziju tako da predvide događaje koji su izuzetno retki a ekstremno razarajući? Ili će strahovanje od onoga šta nas čeka ‘sutra i odande,’ od onog odozgo i odozdo, ovaplotiti u mesečnim premijama na konto ‘letnjeg derivata’ osiguravajuće kuće koj će nam isplaćivati odštete kako bi nam vrućina lakše pala sa punijim džepom?

Izvor: Biznis&Finansije.