Nije samo istorija učiteljica života i budućnos to može da bude. Po trgovima sveta stoje bronzani vladari sa isukanim mačevima, pisci i naučnici koji su davno nešto uradili za svoj narod. Zašto na trgovima ne bi stajali spomenici koji bi nas opominjali na to šta da radimo danas, da bi živeli i sutra?    

Između mnogih drugih događaja u 2015. ova godini će se spominjati i po dogovoru o globalnom zagrevanju postignutom od većine zemalja u Parizu. Koliko će taj dogovor imati efekta niko ne može danas sa sigurnošću da tvrdi. Ko doživi polovinu ovog veka on će znati da li je dogovor ispoštovan. Ono što je bitno, to je da se svako od nas, radeći u okviru svoje delatnosti u funkciji svog ličnog razvoja i razvoja svoje zajednice, prema prirodi ne ponaša eksploatatorski nego održivo. Tako će se najbolje osvešćivati problem i smanjiti ljudski uticaj na povećanje globalne temperature.   

Kao primer može da posluži delo Nele Azevedo od pre dve godine. Hiljadu minijaturnih ledenih ljudskih skulptura se polako istopilo na trgu u Berlinu u nastojanju da se skrene pažnja na topljenje ledenih kapa na Grenlandu, Arktiku i Antarktiku.

Skrećući tako pažnju na WWF- a izveštaje o rizicima  zagrevanja Arktika,1 000 ledenih skulptura se istopilo pod berlinskim suncem kao simbol efekta klimatskih promena.  

Nele Azevedo, brazilska umetnica je isklesala ljudske figurice iz leda i postavila ih na Gendarmenmarkt, centralnom  trgu, u Berlinu. Skulpture su počele da se tope za pola sata.

Ledene skulpture su postavljene u javnom prostoru da pokažu direktan uticaj klimatskih promena na Arktiku na celoj planeti i na budućnost čovečanstva i prirode.    

Instalacija, topljenja ljudi, upozorava ljude na opasnost jer je ugrožavanje prirode ugrožavanje i života.

Ovo je upozorenje na zagrevanje Arktika, promenu vremena u različitim delovima sveta i povećano oslobađanje gasova staklene bašte u atmosferu.

Zagrevanje na Arktiku može značajno povećati emisiju ugljen dioksida i metana u atmosferu jer se velike količine tih gasova nalaze u zamrznutim zemljištima ili močvarama na Arktiku.   

Na pitanje da li je klimatski aktivista, Azevedo je rekla „Ne. Ja sam umetnik, majstor vizuelnih umetnosti sa Univerziteta u Sao Paolu. Ovaj rad je zamišljen kao kritički pogled na zvanične istorijske spomenike. Čitanje i tumačenje umetničkog dela je otvoreno, ono takođe može da govori o hitnim pitanjima koja prete našem postojanju na ovoj planeti."

Detaljnije

SVE JE FIZIKA  Miša Bracić