Na našem virtuelnom putovanju od Sunca, sedma planeta po udaljenosti jeste Uran. Jedina je dobila ime po jednom grčkom bogu, personifikaciji neba, ocu kiklopa i titana, i sinu i mužu Geje. Po nekim klasifikacijama, zajedno sa Neptunom pre spada u 'ledene' nego u 'gasovite' džinove'.

<<   Prethodni deo  (1/3) >> Uranovi sateliti (3/3)

Muzičar otkriva planetu

Planetu Uran otkrio je 13. marta 1781. godine Vilijem Heršel, po rođenju Nemac (rođen u Hanoveru, gde je živeo do svoje 19. godine i zvao se Vilhelm). Bilo je to prvo otkriće jedne planete u Novoj eri. Za one bliže Suncu znalo se od praistorije, a njihovo merenje i praćenje zabeleženo je još na vavilonskim glinenim tablicama, u IV milenijumu pre Hrista. Zbog tog otkrića Heršel je izabran za počasnog člana britanskog Kraljevskog društva u Londonu¹⁴² (Akademija nauka), od kojih biva i odlikovan, a 1782. postaje lični astronom britanskog i irskog kralja Džordža III, i najčuveniji astronom svog vremena.

Kad su Francuzi okupirali Hanover (1857.), Vilhelm je pobegao u Englesku, gde se njegovo ime izgovaralo Vilijem i gde je počeo da radi kao muzičar, budući da je poticao iz muzičarske porodice. Ubrzo postaje nastavnik muzike, a povremeno nastupa na javnim koncertima i komponuje. Godine 1776. bivapostavljen na prestižno mesto glavnog orguljaša u poznatoj banji Bat (Bath).

Ipak, svaki slobodan trenutak je koristi za samouko bavljenje astronomijom. U tome mu je mnogo pomogla veština pravljenja sopstvenih reflektorskih teleskopa (1773.), koju je u međuvremenu savladao iz knjiga. Ubrzo je uspeo da ispolira jedno precizno ogledalo žižine daljine od 7 stopa (210 samtimetara), i njime da počne sistematsko upoznavanje noćnog neba.

Vilijem Heršel 1738-1822	Karolina Heršel 1750-1848

Njegov život se promenio kada je, misleći da je otkrio kometu, zapravo otkrio novu planetu, i kada je u43. godini postao kraljev astronom. Matematikom i astronomijom se bavio i onda kada su svi bili ubeđeni da su mu misli okrenute isključivo notama; nastavio je da se bavi Njutnovim teleskopima, praveći ogledala i najjače okulare za njih. Najzad, 1782. godine sasvim napušta muziku i predano se posvećuje amaterskojastronomiji.

Dok je danima sam brusio sočiva za svoje sve naprednije instrumente, verovatno najbolje u svetu u to vreme, sestra Karolina mu je satima naglas čitala i pomagala mu. I ona se bavila astronomijom i uspela dapronađe osam novih kometa. Posvetivši se bratu Vilijemu i njegovom sinu Džonu (Frederiku Vilijemu) Heršelu (1792-1871), kasnije takođe slavnom astronomu, nikada se nije udavala.

Vilijem je razvio teoriju zvezdane evolucije i postavio hipotezu da su nebule¹⁴³ sastavljene od nebrojenog mnoštva zvezda. Pored Urana, Heršel je otkrio i njegova dva meseca, kao i dva Saturnova. Otkrio je pet do tada nepoznatih nebeskih tela, i to je ujedno bilo sve što je osmatračka astronomija otkrila tokom XVIII veka. Niko ništa osim njega!

Nastalo je iz redovnih sastanaka engleskih naučnika koja su otpočela 1645. godine, a na čijem čelu je u to vreme bio filosof R. Bojl (R. Boyle), osnivač moderne hemije. Zvanično je osnovano 1660. godine, tokom vladavine kralja Čarlsa II. Među prvim članovima su bili R. Huk, I. Njutn, E. Halej, K. Vren itd.

Predsednici Kraljevskog društva su bili veličine poput: I. Njutna, Dž. Benksa, H. Dejvija, lorda Rejejlija, V. Kruksa, Dž. Dž. Tomsona, K. Šeringtona, lorda Raderforda, F. G. Hopkinsa i V. H. Braga.

Proučavajući dvojne zvezde izvan Sunčevog sistema, potvrdio je univerzalnu prirodu Njutnovog zakona gravitacije, i 1800. godine otkrio infracrveno zračenje koje se ne vidi, ali se zapaža njegov toplotni efekat.

Tokom dugog života, konstruisao je više od četiri stotine teleskopa. Najveći i najpoznatiji je bioreflektujući teleskop sa žižinom daljinom od 12 metara, kojim je već prve večeri (1789.) otkrio novi Saturnovsatelit, Mimas. Međutim, i pored velike snage, novi teleskop se pokazao neprikladan za rukovanje, tako da je većinu svojih posmatranja Heršel obavio sa duplo manjim teleskopom.

Komparativni podaci o Uranu

Rastojanje Urana od Zemlje (10⁶ km):

Prividni prečnik vidljiv sa Zemlje (lučnih sekundi):

Najveća priv. vizuelna magnituda.... +5,38^m

Atmosfera na Uranu

Sastav atmosfere (zapreminski procenti)

Molekulski vodonik – 82,5%, helijum – 15,2%, metan – 2,3%, amonijak – 0,01%, etan – 250 ppm, vodonik-deuterid – 148 ppm, acetilen 10 ppm, i u veoma malim tragovima vodonik-sulfid i ugljen-monoksid.

U vidu aerosola ima: amonijačnog leda, vodenog leda, možda metanskog leda, i amonijak-hidrosulfida.

Šekspirov doprinos

Uran danas zvanično ima 27 satelita. Za razliku od ostalih planetnih satelita našeg sistema, čija imena potiču iz klasične mitologije, Uranovi meseci su svoja dobili po likovima iz knjiga Vilijema Šekspira (Titania,Oberon, Ariel, Miranda itd.) i Aleksandra Poupa (Ambriel).

Ubrzo pošto je Heršel otkrio Uran, pronašao je i dva njegova najveća satelita, Titaniju i Oberona, zajedno velika kao naš Mesec. Godine 1851. engleski astronom-amater V. Lasel otkrio je još dva nova – Ariel i Ambriel. Sledeće godine, 1852., na predlog Heršelovog sina Džona, sva 4 poznata satelita dobijaju imena. Tek 1948. godine, G. Kajper, sa Jerksove (Yerkes) opservatorije Čikaškog univerziteta, otkriva peti Uranov mesec, Mirandu. Tokom misije 'Vojadžera 2', 1985-86. godine je otkriveno sledećih 10 novih pratioca: Kordelija, Ofelija, Bjanka, Kresida, Dezdemona, Džulijet, Porša, Rozalinda, Belinda i Pak.

Godine 1997. astronomi B. Gledman i F. Nikolson sa univerziteta Kornel otkriva šesnaesti isedamnaesti Uranov mesec – Kaliban i Sikoreks. Ta dva satelita su 100 puta dalja od Urana od onih otkrivenih uz pomoć 'Vojadžerovih' slika. Astrofizičar M. Holman sa Kembridža otkriva 1999. naredna tri (Prospero, Stefano i Sitebos), a Dž. Kavelars sa saradnicima 2001. godine dvadesetprvi satelit, Trinkulo, a kasnije još dva. Godine 2003. otkrivena su još tri nova satelita, i tako dalje. Sigurno ih ima i drugih, ali poštosu mali i veoma udaljeni, vrlo ih je teško otkriti sa Zemlje.

Četiri ipo godine nakon što je istražio Saturnov sistem, 'Vojadžer' je 1986. po hiperboličnoj putanji proleteo na samo 107.000 km od centra Urana. U to vreme Uranova osa rotacije je bila na ispod 8° od pravca Sunca, a letilica je dolazila pod uglom od oko 35° u odnosu na Sunce, te je 'Vojadžer 2' proleteo kroz Uranov prsten i sistem satelita skoro normalno, i nije mogao da poseti više od dva satelita: Mirandu (na visini od 26.000 km) i Ariel (na visini od 28.000 km).

Kažemo da su prvih 18 satelita koji kruže oko Urana takozvani 'pravilni' sateliti, jer se kreću po praktično kružnim putanjama približno u istoj ravni sa planetom, kao i mnogi drugi sateliti u Sunčevom sistemu. Ostali su 'nepravilni', jer se oko matične planete kreću po čudnim i haotičnim putanjama velikog ekscentriciteta, i verovatno predstavljaju ostatke nekog prirodnog meseca koji je doživeo sudar sa kometom ili asteroidom veličine Zemlje i pritom se doslovno raspao, ili su to gravitacioni 'zarobljenici' još iz vremena formiranja velikih protoplaneta i njihovog rezonantnog delovanja. Veruje se da će svi oni za par miliona godina biti uništeni u međusobnim sudarima i usled gravitacionog uticaja Urana.

Tokom 2002. godine, svih 10 najbližih satelita je ušlo u Uranovu senku, što se dešava dvaput u toku njegove 84 godine duge revolucije oko Sunca.

¹⁴² Naučno udruženje predstavlja vodeću naučnu organizaciju u V. Britaniji i najstarije nacionalno naučno udruženje na svetu. Nezavisna je organizacija, sa ciljem da promoviše prirodne nauke, naročito fiziku i matematiku, i sve njihove aspekte u inženjeringu i medicini.

Nastalo je iz redovnih sastanaka engleskih naučnika koja su otpočela 1645. godine, a na čijem čelu je u to vreme bio filosof R. Bojl (R. Boyle), osnivač moderne hemije. Zvanično je osnovano 1660. godine, tokom vladavine kralja Čarlsa II. Među prvim članovima su bili R. Huk, I. Njutn, E. Halej, K. Vren itd.

Predsednici Kraljevskog društva su bili veličine poput: I. Njutna, Dž. Benksa, H. Dejvija, lorda Rejejlija, V. Kruksa, Dž. Dž. Tomsona, K. Šeringtona, lorda Raderforda, F. G. Hopkinsa i V. H. Braga.

¹⁴³ Pre njega je bilo poznato jedva 100 maglina (nebula), a u Heršelovom katalogu ih je klasifikovano preko 2500.

Iako je bio najvažniji i najuspešniji astronom svog doba, verovao je da su Mesec i planete nastanjene živim bićima, a da se ispod usijane Sunčeve atmosfere krije hladno telo koje je moguće videti kroz 'rupe' u njoj – Sunčeve pege (29/396).

¹⁴⁴ U odnosu na Sunčev ekvator, taj ugao je 6,48° (6° 28’ 48'').

>>  u nastavku: 

(3/3) Uranovi sateliti

Detalji o satelitima Urana: Mirandi, Arielu, Umbrielu, Titaniji, Oberonu. Neobična, a divna imena iz...

<<   Prethodni deo  (1/3) >> Uranovi sateliti (3/3)

10 zanimljivih činjenica o Uranu

Uran - zašto je nakrivljen

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?