Da biste na papiru nacrtali Saturn sa prstenovima iz njihove ravni bio bi vam potreban veliki papir. Na jednom kraju papira počeli bi ste da vučete liniju debljine jedan milimetar i zatim je vučete, vučete i vučete: 250 metara i to najmanje, jer po nekim izvorima prečnik prstena je veći. A 250 metara je dužina 2,5 fudbalska terena. Takvo crtanje Saturna sa prstenovima bio bi naporan posao. Ako bi ste crtali Saturn i prstenove u srazmeri na manjem papiru onda se prstenovi ne bi ni videli, jer oni su jako tanki. 

Ovo je, naravno, samo gruba računica jer se i podaci o veličini prstena razlikuju. Tako možete naći podatak da je prečnik prstenova 250.000 kilometra, ali i da je taj prečnik veći i da iznosi 282.000 kilometara – i to u proseku jer se i on vremenom menja. 

A kolika je visina prstenova? I tu postoje varijacije u merenjima, pa se ponegde navodi da su oni visoko više stotina metara, ali i da je ta veličina veća i da iznosi čitavih 1,5 kilometar. Uzmimo neku srednju vrednost od jedan kilometar. S obzirnom na prečnik prstena njegova visina je zbilja izrazito mala. Upravo zato su se i dešavale neke zbunjujuće i za rane teleskopske osmatrače neobjašnjive stvari: nestajanje prstena. 

Prstenove je prvi video Galileo Galilej 1610, mada tada on nije shvatao da se radi o prstenovima. Njemu se činilo da vidi planetu sa dva priveska, dva dodatka pa je zapisao da tu planetu vidi kao trostruku. Galilej je imao teleskop skromnih mogućnosti pa nije jasno ni mogao da uoči Saturn i zato se veoma začudio kada 1612. zapazio da je Saturn ostao bez svoja dva dodatka. Tek će Hajgens, 1655, otkriti da Saturn okružuju prstenovi i da oni menjaju svoj nagib prema Zemlji što je i razlog zašto se povremeno oni sa naše planete ne vide. A ne vide se jer su suviše tanki. Period između dva puna nagiba prstenova gledano sa Zemlje iznosi 29,5 godina, ali treba naglasiti da taj period varira jer prsten izložen brojnim gravitacionim uticajima Saturnovih satelita, nepravilnosti u masi prstenova itd. 

Da dodamo još neke zanimljivosti u vezi prstenova. Njih ima bezbroj, ali su grupisani u šire celine o čemu detaljnije pročitajte ovde.

Sastoje se gotovo isključivo od ledenih grudvi (99,9%) veličine od kocke šećera pa sve do malo većeg automobila, pa čak i veće od toga. Iako tih delova ima nebrojeno od njih bi moglo da se stvori telo jedva 100 kilometara u prečniku.