Tragovi vode u tečnom stanju su pronadjeni na Marsu, ali naučnici kažu da će trebati još mnogo vremena da se utvrdi da li je život moguć na Crvenoj planeti.
Tamne pruge dužine od po 100 m spuštaju se sa leve i desne strane padina kratea Hejl (Hale) |
Mnoštvo tamnih pruga kratera Horovic (Horowitz) |
Tamne pruge niz zidove kratea Garni dužine nekoliko stotina metara |
Na konferenciji za štampu koju je NASA organizovala 28. septembra 2015 rečeno je da su hemijske analize tamnih pruga na površini planete otkrile prisustvo hidratisanih soli. Za njih naučnici kažu da su svojevrsni “potpisi” postojanja slane vode u tečnom stanju.
“Možemo sa sigurnošću reći da su neke vrste aktivnosti tečne vode uključene u procesima koji se odvijaju na površini”, rekao je Luhendra Oha sa Tehnološkog instituta u Atlanti koja je u timu naučnika tri godine analizirala primljene podatke kosmičkog aparata MRO (Mars Reconnaissance Orbiter) koji kruži oko Marsa. Od otkrića tamnih pruga na padinama pojedinih kratera i uzvišenja pre više od deset godina, naučnici vode debate o njihovoj prirodi i faktorima koji su doveli do njihovog formiranja. Dok su neki tvrdili da one nastaju usled proticanja vode, drugi naučnici smatraju da tamne pruge nastaju “prirodnim” putem, kad usled vetra čestice materijala klize niz padine.
Ovim nagadjanjima su medjutim nedostajale hemijske analize koje bi pružile podatke o strukturi i kompoziciji tamnih pruga. Kada je MRO postavljen na orbitu oko Crvene planete, naučnici su dobili priliku da sa dva različita instrumenta (kamere HiRise i spektrometra CHRISM) na orbiteru analiziraju hemijsku strukturu tamnih pruga. Njihova tipična širina je manja od pet metra, a nalaze se na četiri različite lokacije. U strukturama svih pruga naučnici su pronašli hidratisane soli (magnezijum perhlorat, magnezijum hlorat i sodijumperhlorat) koje potiču od vode, dok analiza okolnog terena nije pronašla tragove ovih soli. Takodje, dijapazon izmerenih temperatura tamnih pruga podržava teoriju da se voda sliva niz padine Marsa tokom toplijih sezona, dok se kada je hladnije suše.
Na Marsu voda se zamrzava i pretvara u led na 0oC, dok zbog malog atmosferskog pritiskaključa na samo 10oC. Medjutim, voda koja sadrži soli poput sodijumperhlorata, može da ostane u tečnom stanju čaki do temperatura od -70oC, dok je njena tačka ključanja +24oC. Pored toga, perhlorati su “hidroskopi” – što znači da mogu da apsorbuju vlagu iz atmosfere i praktičnoizazovu proticanjevode.
Zanimljivo je da je početkom ove godine rover “Kjurioziti” (Curiosity) otkrio tragove kalcijum perhlorata u krateru Gejl (Gale) koji nisu povezani sa tamnim prugama. Ovo otkriće je potvrdilo da u krateru Gejl postoje adekvatne temperature i nivoi vlažnosti tokom noći i pred izlazak Sunca za vreme zime koje omogućavaju da soli na površini apsorbuju vlagu iz atmosfere i potencijalno je pretvore u tečnu vodu.
Zahvaljujući ovim analizama, naučnici sada znaju da na Marsu postoji mnogo više oblasti u kojima postoje uslovi koji eventualno mogu da podrže formiranje života. Naravno, to ne znači da na Marsu postoji život, ili da ga je bilo u prošlosti. Gospodin Oha je rekao da su naučnici na samom početku, da će trebati mnogo vremena da se ustanovi prava priroda tamnih pruga na Marsu i koliki su biološki potencijali oblasti u kojima se one nalaze. “Medjutim, ukoliko čovek nekada bude krenuo na Mars, u ovim oblastima će moći da nadje zalihe vode koje će moći da koristiza piće”.
Ovo je početak veoma značajne etape u novom shvatanju hidrologije i eventualne egzobilogije Crvene planete. Trebaće još mnogo vremena i mnogo istraživanja da se teorije o potocima koji se slivaju niz padine marsijanskih dolina potvrdi. Medjutim, ovo otkriće je potvrdilo ranije hipoteze da je na Marsu nekada davno bilo obilje vode, kako u vidu reka, tako i u formi jezera i mora. Mars je prošao kroz globalne klimatske promene tokom kojih je izgubio površinske vode. Tamne pruge govore o tome da je voda, pod odredjenim okolnostima, još uvek moguća n Marsu u tečnom stanju. A tamo gde voda postoji u tečnom obliku, postoje i uslovi koji mogu da podrže formiranje najjednostavnijih oblika života – na površini, ili što je realnije ispod nje.