Oko Marsa dve decenije neprestano kruže orbiteri, skupljaju podatke o njemu i snimaju njegovu površinu. Danas su nam zato poznati mnogi detalji ove susedne planete. Google ima posebnu kartu (https://www.google.com/mars/) po kojoj možete da se šetate i posećujete Marsove kratere, kanjone, planine. 

Neke fotografije koje orbiteri pošalju na Zemlju, kasnije obrađuju veliki magovi astrofotografije. Evo jednog sjajno urađenog detalja.

Detalj sa Arabia Terra, velikog planinskog područja na Marsu. Ceo predeo je veoma kraterisan i vrlo erodiran. Naziv Arabia Terra ovoj oblasti nadenuo je 1879. italijanski astronom Đovani Skjapareli po Arabijskom oluostrvu na Zemlji. Nasin snimak ove oblasti obradio je sjajni Sean Doran.

To je danas. Ali prve karte su bile razumljivo sasvim skromne. Pre nego što prikažemo najstariju, prvu kartu Marsa treba da znati sledeće.

Pogled kroz teleskop iz programa Stellarium

Mars se kroz teleskop i danas, sa dobrim teleskopom, vidi kao kružić prečnika nekoliko milimetara, a pre četiri veka teleskopi su bili znatno skromnijih mogućnosti. Dakle, astronom je početkom 17. veka piljio kroz teleskop i pokušavao na Marsu nešto da vidi. Ma koliko nebo bilo prozračno, vedro i daleko od svakog izvora svetla, slika u okularu teleskopa je uvek titrava jer zraci sa neba do nas stižu kroz slojeve atmosfere koji se komešaju. Tople struje se izdižu, hladne u vrtlogu padaju ka tlu, jednom rečju tek sekundu ili dve dobijete oštru sliku Marsa.

Pre nego što je izmišljena fotografija, a to je bilo u prvoj polovini 19. veka, astronomi su za te dve sekunde pokušavali da upamte ono što su videli pa su zatim, brzo, po sećanju to crtali u svoju beležnicu. Nije čudo što su ponekad crtali i ono što ne postoji, ono što je stvorila njihova mašta. Ili što su želeli da vide. 

Evo najstarije karte Marsa. Nacrtao ju je 28. novembra 1659, holandski matematičar, astronom i fizičar, Kristijan Hajgens (1629 —1695). Brojni su doprinosi Hajgensa nauci. Utvrdio je talasnu prirodu svetlosti, otkrio Saturnov satelit Titan (1655), ispitivao je Saturnove prstenove i došao do zaključka da su oni satkani od velikog broja malih tela (1656). Otkrio je Maglinu Orion, otkrio sat sa klatnom (patentirao 1657), zatim je patentirao džepni sat (1675) itd. Prva sonda koja je u okviru misije Kasini, sletela na Titan nosi njegovo ime.

Crtež Kristijana Hajgensa

Hajgensov crtež je sasvim grub. Prikazuje veliku reljefnu formu koja danas nosi ime Syrtis Major i na prvi pogled bismo rekli da je taj crtež obična žvrljotina. Ipak, on je dao svoj doprinos izučavanju susedne planete. Opažanje reljefa Hajgensu je omogućili da proceni dužinu Marsovog dana na 24 časa. Za današnje pojmove to je prilično prilično gruba procena (preciznija dužina iznosi 24h 37m 22s), ali je i kao takva neprecizna ipak tačna. Na crtežu je posebno važna ova kriva linija gore. Danas nije jasno da li ju je Hajgens nacrtao zato što mu se učinilo da vidi na tom mestu na Marsu neku prugu, ili je zaista uočio Marsovu polarnu kapu! 

 
Polarna kapa Marsa na Hajgensovom srtežu

A polarna kapa je jedan od temeljnih činjenica o Marsu koja je podstakla dalje izučavanje ove planete i dovela do brižljive i žučne potrage za životom na njemu. Potragu koja traje i do današnjeg dana.