Hellas, mozaik snimljen orbiterom Viking

Ovo je Hellas Planitia, prostrana ravnica kružnog oblika u udarnom basenu Hellas na južnoj hemisferi Marsa. Basen je dubok 7152 metra, a širok 2300 kilometara. I naravno, suv je kao barut, jer na Marsu ono što ima od vode je zarobljeno u ledu ili duboko u podzemnim jezerima. 

Međutim Marsovi istraživači su u ovom ogromnom basenu pronašli presahla jezera koja su se tokom proteklih vremena povremeno punila vodom. To su bila privremena jezera i njih je priličan broj. Izvori te jezerske vode u davno doba bile su podzemne vode, potoci, reke i sneg. To je bilo u davno vreme kada je klima Marsa bila drastično drugačija od današnje. Jedno od tih pradavnih jezera danas je gotovo sasvim ispunjeno sedimentima što veoma podseća na slana jezera koja su pronađena u Andima na Zemlji. Ova sličnost navodi naučnike na zaključak da su nekada uslovi na Marsu bili slični onima koji danas vladaju u andskim planinama. Ona su hladna i suva.

Marsova jezera su bila raznovrsna. Iz nekih su izvirali kanali stotinama kilometra daleko, kroz druga su proticale reke. Tokom istorije Marsa ova jezera su se punila i praznila, bila su vrlo aktivna. Vremenski period ovih zbivanja obuhvata zadnjih nekoliko milijardi godina i doseže gotovo do modernog doba.

Reklo bi se da ovo nije naročito važno otkriće, ali astrobiolozi su zadovoljni. Oni smatraju da je postojanje područja na kojima je tokom dugih perioda voda postojala makar periodično, pogotovo ako su ta područja povezana sa vulkanskim magmatskim hidrotermalnim sistemima izuzetno važno jer su mogla da obezbede staništa pogodna za život mikroba. Da li su se, međutim, mikrobi pojavili na Marsu – to je već drugo pitanje, pitanje na koje treba da odgovore neka buduća istraživanja putem rovera, sofisticiranih robota ili, što bi bilo još najpouzdanije, donošenjem uzoraka materijala sa Marsa i njihovo ispitivanje u laboratorijama.

Topografska mapa Hellas Planitia i okolnog brdskog područja (Mars Global Surveyor)