Ko zna šta se sve krije iza Plutona. Ti predeli su daleki i mračni u bukvalnom i prenesenom smislu i jedino se naslućuje da tamo ima kojekakvih tela, možda i povećih. Teško je sadašnjim instrumentima uočiti neko novo telo. Ipak upravo to se, po informacijama od pre neki dan, dogodilo. Opservatorija ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array - Veliki milimetarski i submilimetarski niz u Atakami) uočila je pozamašno telo u Sunčevom sistemu, iz Plutona i to posmatrajući zvezdani sistem Alfa Centauri. Dakle, slučajno. Na načinjenim snimcima astronomi su uočili jedan brzi objekat, a što je brzo to je i blizu, kaže astronomska poslovica. Naime, kretanje dalekih objekata kao što su zvezda i galaksije ne primećujemo, bar ne u kratkom vremenskom periodu od nekoliko noći. Ako na fotografskim snimcima načinjenim u toku nekoliko noći vidite da se nešto pomerilo to znači da se radi o bliskom objektu, toliko bliskom da on pripada Sunčevom sistemu.
Vansolarna planeta (S. Zorkić)
Dakle ALMA je uočila u svom vidnom polju jedan brzi objekat. Po njegovom kretnju i sjaju astronomi su grubo izračunali da se radi o velikom objektu iz Plutona udaljenom između 15 milijardi i čak tri triliona kilometara od Sunca. Inače Pluton je od Sunca daleko oko šest milijardi kilometara.
Šta bi to moglo biti? Istraživači su na osnovu raspoloživih podataka sa ALM-e pretpostavili da se radi o smeđem patuljku (velik objekat, ali nedovoljne mase da bi postao zvezda) ili o super-Zemlji, dakle Zemljolikoj planeti većih gabarita, nešto između naše planete i Neptuna. A moguće je da je u pitanju neka velika ledena grudva. Novinari širom sveta smatraju (i navijaju) da je u pitanju ipak super-Zemlja pa su tako nekako i naslovili svoje članke u kojima izveštavaju o interesantnom otkriću (to je svakako mnogo interesantnije nego kada se kaže kako je negde otkriven braon patuljak).
Međutim, izgleda da će se baš novinari najviše razočarati jer su šanse da se radi o super-zemlji (a i patuljku) zaista minorne. Zašto? Pa za sad nema ubedljivih dokaza ni za jednu tvrdnju, ali jednostavno malo je, jako malo verovatno da je ALMA ulovila super-Zemlju. Almin vidni ugao iznosi najviše jedan lučni minut (pun Mesec zauzima čitavih 30 lučnih minuta). Da u tako usko vidno polje uleti super-zemlja zaista je malo verovatno. To bi još imalo nekog smisla da u spoljnjem delu Sunčevog sistema ima, kao što je to rekao astronom sa Kalteha Majk Braun, bar 200 000 planeta poput naše. Dakle, da ih je mnogo pa da se time poveća šansa za slučajan ulov. Sem toga, Alpha Centauri se nalazi čitava 42 stepena iznad ekliptike, a sva veća tela u Sunčevom sistemu su vrlo blizu ekliptike, što je i logično. Teško je zato poverovati u super-Zemlju koja se nalazi toliko izvan ekliptike.
Biće, to opet misli poznati astronom Fil Plejt, da je uhvaćeno neko ledeno telo iza Plutona u Kajperovom pojasu ili još dalje o toga. Takvih tela ima na milione različitih veličina pa je to verovatnije.
Sa nestrpljenjem čekamo nove izveštaje u vezi ovog otkrića.
Vansolarna planeta (S. Zorkić)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
