Ortov oblak mora da postoji. Problem je samo što za takvu tvrdnju nema jasnih i neposrednih posmatračkih dokaza, a njih nema jer još nisu napravljeni teleskopi koji bi na tako ogromnoj udaljenosti od Zemlje mogli da uoče tako sitne objekte kakve su komete koje inače nastanjuju Ortov oblak. Ali teorijski i posredni osmatrački dokazi su jasni - postoji!
Međutim niko još ne zna pouzdano dimenzije ovog oblaka, gde on počinje, a posebno gde se završava i o tome u literaturi nailazimo na samo grube pretpostavke. Ortov oblak počinje na 2000 astronomskih jedinica od Sunca, (a astronomska jedinica je rastojanje Zemlje od Sunca). Oblak se završava… hmm, u literaturi ćete naći različite procene po kojima se ta spoljna ivica nalazi na 100, pa i više hiljada astronomskih jedinica – zavisno od izvora podatka. U svakom slučaju kraj ovog oblaka (koji uzgred da dodamo uopšte nije oblak, već sfera kometa koja obavija ceo Sunčev sistem) je jako daleko i letelicama Vojadžer koje već skoro pola veka putuju u kosmičko bespuće, da samo dotaknu Ortov oblak biće potrebno još 300 godina. O dolasku tih letelica do spoljne granice Oblaka ne treba ni razmišljati.
Uzmimo da se Oblak prostire do 1,5 svetlosne godine od Sunca – mada verovatno više. Ta spoljna granica Ortovog oblaka je prilično maglovita, pa čak da tamo i odleti neka posada broda ne bi je uočila jer ona jednostavno nije jasno izražena. Sem toga ona nije ni fiksna jer se stalno menja pod uticajem okolnih objekata, zvezdanih sistema, maglina i sl.
Sada je Alpha Centauri nama najbliži zvezdani sistem i nalazi se na 4,3 svetlosne godine daleko od nas. Astronomi još ne znaju pouzdano da li i taj sistem ima svoj Ortov oblak, ali bilo bi logično da ga ima. U tom slučaju sasvim je moguće da se taj i naš Ortov oblak dodiruju, pa čak delimično i preklapaju. Ako to i nije slučaj sad moguće je da su oba oblaka delila deo istog prostora u prošlosti ili će to činiti u budućnosti, jer Alfa Kentauri nam se približava i za 30.000 godina, umesto 4,3 biće svega 2,9 svetlosnih godina daleko od nas. I to će, naravno imati uticaj na krajnje granice našeg Ortovog oblaka. A pošto će u tom prostoru gravitacioni uticaji Sunca u susedne zvezde biti izjednačeni, neće biti jasne razlike između dva oblaka i oni će se preklapati.
Ni to nije sve. Sunčev sistem se nalazi u nekom okruženju. S jedne njegove strane postoji mnoštvo zvezda ka centru galaksije, s druge polako osipanje zvezda ka periferiji galaksije. Sem toga Sunčev sistem nije jednako udaljen od centra i periferije što znači da jedna strana Sunčevog sistema trpi jači gravitacioni uticaj od druge, a to opet znači da su komete u Ortovom oblaku stalno u nekom manje ili većem komešanju što konačno dovodi do toga da neke komete ponekad jednostavno izlete iz Sunčevog sistema, ali neke bome i pojure ka njegovom središtu, a time i ka nama. Ali to je već druga priča. U svakom slučaju susedni zvezdani sistem, Alfa Kentauri, i nije baš tako daleko od nas ako uzmemo u obzir da se naša dva Ortova oblaka češu i delimično preklapaju.
Kao što možete zaključiti, svemir je moćan i strašno zanimljiv, a astronomija ga proučava.
Prema: Astronomy, Wikipedia....