U ponedeljak, 17. decembra 2018. godine Centar za male planete Međunarodne astronomske unije objavio je otkriće do sada najdaljeg nađenog tela u Sunčevom sistemu. Ovo otkriće pripada timu astronoma istraživača koji čine Scott S. Sheppard sa Carnegia, David Tholen sa Havajskog univerziteta i Chad Trujillo sa Univerziteta Northen Arizona. 

Do ovog otkrića pomenuti tim je došao 10 novembra 2018. pomoću japanskog teleskopa Subaru od osam metara, a koji je smešten na vrhu Mauna Kee na Havajima. 

Objekat se nalazi na 120 astronomskih jedinica od Sunca (AJ = prosečno rastojanje Zemlje od Sunca i iznosi oko 150 miliona kilometara). Ovo je prvi objekat nađen na rastojanju većem od 100 AJ. Objekat je dobio privremenu oznaku: 2018 VG18, a tim istraživača koji ga je detektovao nadenuo mu je ime Farout (daleko, daleko izvan), očito zbog velike udaljenosti od Sunca.

Drugi najdalji otkriveni objekata je Eris koji se sada nalazi na oko 96 AJ. Koliko je dalek novi objekat možemo sebi predočiti po podatku da je sada Pluton udaljen 34 AJ od Sunca. 

Otkriće 2018 VG18 je rezultat  potrage za ekstremno dalekim objektima Sunčevog sistema. Cilj potrage je i detektovanje tzv. Planete X (ponekad je zovu i Planeta 9), čiji gravitacioni uticaj osećaju udaljene planete.

Isti grupa istraživača je ranije otkrila još jedan daleki objekat, oznake 2015 TG387 i sa nadimkom The Goblin (njegovo im još nije zvanično određeno). Taj nadimak  ovo telo je dobilo jer je prvi put uočeno u vreme praznika Noć veštica (Halloween). Goblin spada u kategoriju super Zemlje, a otkriven je na oko 80 AJ. Kod njegove orbite je zapažen uticaj još neotkrivene planete X. 

Postojanje devete velike planete na rubu Sunčevog sistema je prvi predložio isti istraživački tim 2014. kada je otkriven discovered 2012 VP113 sa nadimkom Biden, a koji je trenutno na 84 AJ.

2015 TG387 i 2012 VP113 nikad ne dolaze dovoljno blizu planetama divovima Sunčevog sistema kao što su Neptun ili Jupiter da bi se uočilo gravitaciona interakcija sa njima. To znači da ti ekstremno daleki objekti mogu da pokažu šta se dešava u spoljnim delovima Sunčevog sistema, nezavisno od zbivanja u delu bližim Suncu.  

Orbita 2018 VG18 još nije dovoljno dobro određena te još uvek nije moguće utvrditi eventualni gravitacioni uticaj Planete X. Za tako nešto biće potrebno više godina posmatranja i proučavanja novootkrivenog tela kako bi se potpuno odredila njegova orbita. 

Sve što sada znamo o 2018 VG18, objašnjava tim,  je njegova ekstremna razdaljina od Sunca, njegov približan prečnik i boju. Pošto je tako daleko kreće se sporo i treba mu preko hiljadu godina da napravi krug oko Sunca. 

Ako stavite kursor na sliku učitaće se još jedna fotografija sa malo drukčijim položajem nove planete. Ona se na drugoj slici malo pomerila spram nepokretne zvezdane pozadine. Image is courtesy of Scott S. Sheppard and David Tholen

Za detaljnije upoznavanje sa novim objektom potreban je velik broj novih posmatranja. Inače, ovaj objekat je drugi put viđen početkom decembra sa teleskopom opservatorije Magellan u Čileu čime je i potvrđeno njegovo otkriće. Magellan je potvrdio da se radi o objektu na oko 120 AJ. Iz sjaja objekta astronomi su došli do prve, grube procene njegovog prečnika koji iznosi oko 500 kilometara i verovatno je sfernog oblika. Moguće je da će biti svrstan u planete patuljke. Njegova boja je ružičasta što sugeriše da se radi o objektu bogatom ledom.  

Jedan od istraživača tima koji je otkrio 2018 VG18,  Chad Trujillo, je izjavio da je otkriće rezultat međunarodne saradnje istraživača iz Japana (korišćenjem japanskih teleskopa na Havajima i u Čileu), zatim konzorcijuma istraživača institucija i univerziteta u Sjedinjenim Amerčkim Državama. Konačno, kaže Trujillo, istražujemo ivice Sunčevog sistema. 

Prema: CarnegiScience