Marsovac

Utisci o ovom filmu su mi pomešani. Tema filma je moćna, ali je, bar po meni, neubedljivo ispričana. Možda sam previše očekivao, a očekivao sam napetu dramu na ivici tragedije, dramu koja vam zaustavlja dah dok od strepnje lomite prste i ne skidate pogled sa ekrana. Takav je, na primer, film Apolo 13. Apolo 13 gledate netremice, naježeni, to je film koji na svom kraju izaziva snažnu provalu emocija. Marsovac ima neke zajedničke elemente sa Apolom 13 jer se i on dobrim delom svodi na spasavanje. Ali, kod Marsovca nema ni blizu takve napetosti i publika je nakon gledanja pomalo dremljiva, pogotovo ako je film gledala u ponoć, kao što sam ga gledao ja. Ne znam da li je to tako režiser hteo ili jednostavno Met Dejmon nije umeo drugačije, uglavnom Marsovac, Mark Vatnij, deluje kao čovek koji rešava recimo neki težak šahovski problem. On je skoncentrisan na rešavanje, ali ne deluje da se suočava sa problemom od čijeg rešavanja mu zavisi život. A zavisi čak toliko da i najmanja greška za njega znači mučnu smrt. Nema očaja, nema gneva, čežnje, mahnitog udaranja srca, nema ničega.

A i oni dole, na Zemlji, nisu uspeli da dočaraju brigu, nadu i strah za svog kolegu. Ili su bar neubedljivi. Čak i kada se raduju uspešnom poletanju spasilačkog broda ta radost je izveštačena i promašena. Nije na mestu.

Isto je i sa muzičkom podlogom. Na pojedinim mestima je dobra. Na drugim... pa, onako, kao kolateralna u filmu može da prođe. Mislim, Abba?! Čemu ta grupa? Neubedljivo. Isto kao da su pustili Džimi Stanića (u redu, verovatno i ne znate ko je to, ali verujte isto je).

Inače, ostalo je dobro.

Izgleda da je to ostalo i jedino glavno u filmu. Mislim na vizuelne efekte. Oni su maestralni i po meni mogli su trajati duže (na uštrb nekih dosadnijih scena). Bio bih u stanju sat vremena da gledam kako astronaut manevriše oko broda u svemiru. To je zbilja dobro urađeno. U pojedinim momentima imate, zaista imate, snažan utisak da ste na licu mesta, da se nalazite na Marsu ili da jezdite oko vasionskog broda. Više puta sam mahinalno sklanjao glavu da me ne udari neka krhotina koja mi je letela pravo u lice (film je 3D ako niste znali). To jeste bilo moćno.

Samo, ne znam za ostale gledaoce, ali u nekoliko scena sam imao utisak da gledam igračku koja prolazi Marsovim krajolicima. Naravno, u filmovima se to radi: snima se mali model neke zgrade ili vozila, jer nema smisla bacati pare na veliki model, samo to se obično tako vešto uradi da se i ne primeti tako da sve deluje realno. Ovde to na nekim mestima nije tako. Možda mi se samo učinilo?

U prikazima ovog filma nezaobilazne su ocene da je on poštovao sve zakone fizike i drugih nauka i da su u tom cilju bili angažovani Nasini stručnjaci. Odstupilo se, vidljivo, samo u slučaju Marsovih oluja. Dakle, atmosfera na Marsu je retka i vetrovi nemaju snagu koju imaju vetrovi na Zemlji. Nikakva oluja na Marsu ne može da načini ono što je učinila u filmu. Ali, u pitanju je fikcija, a ne dokumentarni film i ja tu grešku ne zameram. Zapravo, ne znam čemu uopšte to naglašavanje kako ovaj film realističan. Pa i kad pričate o Baš Čeliku ili Kraljeviću Marku ne smetaju vam njihove natprirodne i svakako nerealne osobine. Zbog toga mi se čini da su te priče o tome kako je sve realno prikazano zapravo samo prikrivanje osrednjeg dometa filma. Kada o sadržaju, glumi, režiji, montaži itd. filma nemate šta naročito da kažete onda potežete ono što je u suštini nebitno. Ali dobro, nije bitno.

Inače, to niko ne govori, ali ono što je zaista nerealno u ovom filmu to je visok tehnološki novo. Pa takvi brodovi postaće realnost tek u 22. veku. Možda u 23-ćem. A po svemu ostalom ovaj film prikazuje, ako ne sadašnjost onda vrlo blisku budućnost. No dobro, kažem, u priči je sve dozvoljeno ako je ona dobra. Ovo sam pomenuo samo u kontekstu razmatranja realizma filma (ako nekog interesuje šta je dobro, a šta loše urađeno evo linka).

Dobro, još nešto. Gravitacija Marsa je upadljivo manja od gravitacije Zemlje i na Marsu imate skoro tri puta manje kila nego ovde. Mogli su baš povesti računa o tome.

Film inače za sada ima visoke ocene na IMDb (8,5/10) i Rotten Tomatoes (94%). Koštao je 108 miliona dolara, a do sada je zaradio nešto preko 100, s tim što je film još svež i tek kreće po bioskopima širom sveta, što znači da će u komercijalnom smislu biti sasvim uspešan.

Interesantno je što se njegova premijera poklopila sa Nasinim otkrićem tečne vode na Marsu, što se opet poklopilo sa razmatranjem budžeta za Nasu sledeće godine. Ne verujem da je sve to slučajno i drago će mi biti ako slavna agencija dobije više para za svoje misije.

Zanimljivosti:

Film je sniman oko 70 dana. Scene Marsa su iz Jordana (crvenkast kolorit, stene, pustinja). Saundtrek je pravljen u Budimpešti (tamo postoji gigantski studio).

Za što realniji prikaz svemira i leta po njemu konsultovana je Nasa.

Svemirski brod i misija u filmu zove se Ares 3. A Ares je grčki bog rata kojeg su Rimljani usvojili i nadenuli mu ime Mars.

Da kažem još samo ovo. Film je režirao Ridli Skot, britanski filmski režiser i producent. Čuveni su njegovi filmovi Alien, Blade Runner, Gladiator... The Martian.

Još neki filmovi

Interstelar: poseta prvoj planeti

Još niste gledali "Gravity"?

Blade Runner

Oblivion - osvrt na film

THHE MARTIAN - TREJLERI 

Astronauti su pročitali knjigu „Marsovac“...

Marsovac: Spasilačka misija 3D u našim bioskopima od 1. oktobra

Dolazi "Marsovac"

 The Martian - zagrevanje za premijeru