Pre tačno stopedeset godina pariska izdavačka kuća „Hetzel & Cie“ objavljuje roman „Pet nedelja u balonu“ Žila Verna, malo poznatog pisca libreta i drama. Tada niko nije mogao pretpostaviti da je to početak stvaranja obimnog opusa koji će postaviti temelje moderne naučne fantastike sa uporištem u nauci. Sam opus će obuhvatiti 64 (!) romana pod zajedničkim nazivom „Izuzetna putovanja“ (Les voyages extraordinaires); saradnja sa pomenutim izdavačem trajaće sve do smrti pisca 1905. godine.

Tokom sledećih petnaestak godina, Žil Vern piše svoje najpoznatije romane: Putovanje u središte Zemlje, Od Zemlje do Meseca, 20.000 milja pod morima, Put oko sveta za 80 dana, Tajanstveno ostrvo… godine koje predstavljaju najplodniji period njegovog stvaralaštva. Ideje za svoje romane nalazio je u naučnoj periodici; one se ogledaju u naučnopopularnoj komponenti prisutnoj u skoro svim njegovim delima te se mogu posmatrati i kao oličenje naučnog napretka druge polovine devetnaestog veka. Samim tim, Vern je odlučujuće doprineo da se raskine sa mistično-natprirodnim vidjenjem naučne fantastike koje je do tada vladalo. Nažalost, takav pristup ponoviće se u tzv. „zlatnom dobu“ američke SF tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka kada je nauka bila potisnuta u drugi plan, ponajpre zahvaljujući prizemnim zahtevima čitalačke publike. Usud takvog poimanja naučne fantastike prisutan je i danas, prvenstveno u trećerazrednim „action-epic sf“ filmovima holivudske produkcije koji su preplavili svet. Ovih par redova jesu van konteksta ali nisam mogao da se uzdržim a da ih ne napišem!

U analizama Vernovog stvaralaštva često se postavlja pitanje da li njegovi romani danas deluju zastarelo i prostodušno? Jedan od odgovora leži u nepobitnoj činjenici : kako li će kroz 150 godina savremenicima delovati sf dela (pojedina) koja danas smatramo nepobitno naučno utemeljenim? Do tada, Žil Vern ostaje istinski rodonačelnik naučnofantastičnog romana bez koga bi ovaj rod književnog stvaralaštva bio mnogo siromašniji. O njegovom uticaju na potonje generacije pisaca naučne fantastike rečeno je dovoljno.

Dr. Zoran Živković, naš najpoznatiji izučavalac naučne fantastike je, citirajuci izjavu Artura Klarka povodom premijere Odiseje 2001 da „film koji bi imao ambiciju da nadmaši Odiseju moraće da se snimi na licu mesta“, razložno primetio da kada budemo stigli do „lica mesta“, sva je prilika da će (…) sf žanr postati bespredmetna relikvija prošlosti.

Ili će pokolenja 21.veka (i dalje) dati konačni odgovor. Do tada, mnogi će i dalje pratiti doživljaje Fileasa Foga, kapetana Nema, Barbikena … razmišljajući o tome da je svet mogao biti drugačiji od ovog, sadašnjeg.

U prilogu: originalne ilustracije prvog izdanja (Hetzel & Cie).