Posle udara nepoznate komete (ili šta već to bilo?) u Jupiter, od 19. jula poraslo je interesovanje profesionalnih astronoma, ali, naravno, i nas Atm-ovaca za ovog gasovitog džina među planetama Sunčevog sistema. Ipak, da bi se fotografski zabeležili detalji, potrebni su nešto kvalitetniji instrumenti od onih s kojima raspolažem. Uvek naglašavam - skromni digitalac Canon A470 i vremešni Newton AT 140 (teleskop kojim sam posmatrao Kohoutekovu kometu 1973.godine !) udruženim snagama uspeli su da od zaborava sačuvaju obrise Severne i Južne ekvatorijalne oblasti na Jupiteru, ali suviše su skromni za nešto sitnije...
Ipak, približava se ovogodišnja opozicija Jupitera, pa evo prilike da se oni koji imaju sreće da poseduju kvalitetniju opremu oprobaju u ovoj oblasti.

Postoji teorija koja kaže da zapravo Jupiterijanci dovlače užadima asteroide i komete i namerno ih usmeravaju u atmosferu kako bi je obogatili novim elementima i mikroorganizmima, koji su im omiljena poslastica. Da, na Jupiteru je takođe kriza. Ne verujete? Pa, ako je moguće da Mars preko noći postane velik kao Mesec (što je sasvim ozbiljno najavio RTS!), zašto da ne?
Upravo 14. avgusta, u vreme opozicije, događa se nešto o čemu obično ne razmišjamo - Zemljina senka ležaće tačno na pravcu prema Jupiteru, kako pokazuje shema u prilogu. I sad, pošto sve što uđe u senku, ako nema vlastiti izvor svetlosti, postaje praktično nevidljivo za nas Zemljane zauzete svetskom (ovozemaljskom) krizom, evo prilike da nam se Jupiterijanci baš iz tog pravca neopaženo privuku. Kakve će nam samo darove doneti?

Uzgred, tada će prividni prečnik Jupitera biti samo 39 puta manji od Mesečevog! Neko će reći - pa sve je to samo prividno, Jupiter je daleko četiri astronomske jedinice.... ali zar nije za nas Srbe i svetska kriza samo prividna?