U sredu 12. septembra imao sam izuzetno zadovoljstvo da prisustvujem predavanju koje je američki astronaut Robert Šejn Kimbrou (Robert Shane Kimbrough) održao na Univerzitetu Južnoistočni Kvinslend (USQ), u australijskom gradu Tuvumba (Toowoomba). Zanimljivo je što sam za dolazak astronauta Kimbroua, u grad u kome već 11 godina živim, saznao od kolege koji mi javio ovu vest dok sam se predveče vraća sa posla kući. Poziv je usledio u 17.30č, a predavanje je trebalo da krene u 18.00. Imao sam samo toliko vremena da skoknem do kuće, da uzmem svoje dve knjige za autogram astronauta i ponesem foto-aparate.
 |
Astronaut Robert Šejn Kimbrou (zahvaljujući NASA-i) |
Predavanje je bilo u ogromnom amfiteatru, gde je bio pravi problem naći slobodno mesto. Konačno, primetio sam jedno slobodno mesto pri dnu, odn. medju prvim redovima. Dogadjaj je otvorio jedan profesor astronomije na USQ koji je napomenuo da je dolazak gostiju iz NASA-e deo obimnog programa ovog Univerziteta na temu povezanosti kosmičkih tehnologija i očuvanja čovekove okoline. Sa druge strane, dolazak astronauta Kimbroua je takodje deo projekta NASA-e o popularizaciji astronautike medju studentima širom sveta.
 |
Astronaut Kimbrou sa učenicima (zahvaljujući NASA-i) |
Pored astronauta Kimbroua, iz NASA-e je stigao još jedan zanimljiv gost - Majkl Lopinski (Michael), koji u NASA-i rukovodi departmentnom za menadžment rizika na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Upravo je g. Lopinski bio prvi govornik. On je započeo svoju prezentaciju videom o spuštanju rovera "Kjurioziti" na površinu Marsa. Zatim je govorio o MKS i komercijalnim kosmičkim brodovima "Dragon" i "Signus". Prezentaciju je završio serijom šaljivih snimaka iz kosmosa - kako na primer astronauti jedu hranu, kako spavaju dok im ruke lebde u bestežinskom stanju, kako piju vodu koja kada izadje iz plastične kesice lebdi oko glave astronauta u velikim kapima, kako vežbaju na traci za trčanje ili na veloergometru. Gospodin Lopinski je bio vrlo inspirativni i interaktivni govornik, vrlo šaljiv, tako da je često izazivao osmehe i aplauze gledalaca.
Kada se pojavio na pozornici, odmah je bilo jasno da je Kimbrou tipičan predstavnik nove generacije američkih astronauta, koja se umnogome razlikuje u odnosu na legendarne osvajače kosmosa iz programa “Merkjuri”, “Džemini” i “Apolo”. Niskog rasta, vojnički podšišan, sportski gradjen, sa standardnim akcentom američko-engleskog (naglašen izgovor “kroz nos”).
Kimbrou
Pre nego opišem tok predavanja astronauta Kimbroua, nekoliko reči o njemu. Rodjen je u Teksasu 1967. Diplomirao je aerokosmički inženjering na čuvenoj Američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu, 1989. Učestovao je ratu "Pustinjska oluja", kao pilot helikoptera "Apač". Posle magistriranja na temu operacionih istrživanja na Institutu za tehnologiju države Džordžija 1998. Kimbrou prelazi na Vojnu akademiju kao predavač na katedri za matematiku. Dve godine kasnije, septembra 2000. Kimbrou pristupa NASA-i, gde je prvo radio kao inženjer simulatora spejs šatla. Postao je astronaut-kandidat u maju 2004. a posle završetka osnovnog programa obuke dobio je punopravni status američkog astronauta.
 |
Početak prezentacije astronauta Kimbroua (foto-autor) |
Kimbrou je obavio jedan kosmički let, kao specijalista misije STS-126 šatla "Endevor" (Endeavour), u novembru 2008. Let je trajao gotovo 16 dana. Bila je to jedna od logističkih misija Šatla sa MKS, tokom koje je astronaut Kimbrou obavio dve kosmičke šetnje u ukupnom trajanju od 12 časova i 52 minuta. Pukovnik Kimbrou je trenutno rukovodioc odseka za robotiku u ofisu astronauta u Hjustonu. Oženjen je i ima troje dece. Voli da igra golf, diže tegove i trči.
Prezentacija
Prezentacija je počela videom astronauta dok navlače skafandre. Zatim su u starom minibasu koji se koristi još iz vremena "Apola" došli do spejs šatla, liftom se popeli na vrh lansirnog tornja gde su im tehničari pomogli da se smeste u kabinu šatla. Kada je na velikom ekranu išlo noćno lansiranje, Kimbrou je prestao da govori - tako da je salom odjekivala grmljavina motora šatla.
"Nema reči koje mogu opisati taj osećaj kada šatl kreće u kosmos, a vi ste na njegovom vrhu. Sve se trese, vibrira, neki čudni zvuci se čuju. Bilo je baš kul". Ove zadnje reči su izazvale osmehe u piblici.
Onda smo videli kako se odvajaju dva bočna bustera i to snimljeno kamerom na jednom od njih. Posle je kamera na centralnom rezervoaru pokazala odvajanje orbitera i njegov ulazak u orbitu.
 |
Posada šatla “Endevor” u misiji STS-126. S’leva - Sandra Magnus, Stefan Bouen, Donald Petit, Kristofer Ferguson (komandant šatla), Erik Bou (pilot), Robert Kimbrou i Hajdemari Stefanišin-Pajper (zahvaljujući NASA-i) |
"Pogled na Zemlju iz kosmosa je neponovljiv. Odjedanput, vidite da nema nikakvih granica medju državama, da se ne vide nikakvi ratovi koji se dole odvijaju i da je sve tako tiho, mirno. I da je dole sav život zaštićen od smrtonosnog vakuuma zahvaljujući tako tananoj atmosferi. Stvarno bih voleo da taj osećaj spokojstva planete koji imamo gore u kosmosu, doživimo i dole, na samoj planeti."
Susret sa Kosmičkom stanicom je takodje bio spektakularan. "Blistava, ogromna, izgleda drugačije nego u Centru za obuku astronauta. Dugački sunčevi paneli, moduli svetlucaju. Dok se šatl približava, teško je poverovati da se obe letelice kreću oko Zemlje fantastičnom brzinom od 28,000 km na čas. Tada sam osećao veliku zahvalnost pametnim inženjerima koji su sve ovo osmislili, projektovali, konstruisali i lansirali u orbitu." Posle spajanja, na stanici su astronaute sa šatla dočekali članovi MKS-17/18, Jurij Lončakov, Majkl Fink (Michael Fincke) i Gregory Čamitof (Gregory Chamitoff) koga je na stanici trebala da zameni simpatična Sandra Magnus.
 |
Specijalista misije STS-126 astronaut Kimbrou u kabini šatla, za vreme leta prema Kosmičkoj stanici (zahvaljujući NASA-i |
Posle spajanja logističkog modula “Leonardo” sa MKS, astronauti su započeli pretovar opreme iz modula na stanicu. Videli smo kako astronauti unose poprilično velike pakete i kutije u stanicu. “Prvo smo ubacili – toalet. Naime, do tada naši astronuati su morali da koriste toalet na ruskom segmentu. Zatim smo uneli kuhinju – astronauti takodje moraju nešto da jedu”. Ovim operacijama je rukovodio astronaut Donald Petit ((Pettit), koji je pre ove misije šatla, proveo više od 160 dana na MKS tokom misije MKS-6 (2002/03).
“Don je bio svuda. Uvek kada nam je nešto zatrebalo, ako se nešto pokvarilo, Don je uvek bio tu, da pomogne. Kakve je samo inovacije uveo na stanici, prespajanjem nekih uredjaja. Da, on je bio baš kao pravi “ludi naučnik” u kosmosu”.
Astronauti šatla su četiri puta izlazili u otvoreni kosmos i obavili profilaktičke radove na horizontalnom rešetastkom nosaču sunčevih panela i japanskom modulu “Kibo”. Kimbrou je učestvovao tokom druge i četvrte kosmičke šetnje, skupa prvo sa Hajdemari Stefnišin-Pajper (Haidemarie Stefanishyn-Piper), zatim sa Stefanom Bouenom (Stephen Bowen).
“Izlazak u otvoreni kosmos je nešto neponovljivo i, kao i lansiranje nema reči koje mogu da opišu ta osećanja. Kako je bilo toliko posla, nisam imao vremena da posmatram Zemlju, ili tokom leta iznad noćne strane planete, daleke zvezde. Čak nisam imao priliku da malo bolje osmotrim stanicu spolja. Pokazalo se da je sve daleko složenije, nego što je to bilo tokom treninga na Zemlji. Čak i najjednostavnije radnje ovde su bile tako složene, morao sam toliko puta da ponavljam iste poteze pre nego je radnja pravilno odradjena. Posebno je bilo zanimljivo kada smo napuštali noćnu stranu i iz mraka vrlo brzo prelazili na svetli deo planete. Za razliku od zemaljskih jutara, ova kosmička jutra su daleko kraća – ovde se Sunce tako brzo pojavljuje. Iako sam znao da se tada temperature mog skafandra velikom brzinom povećava, da spolja ona iznosi oko 200 stepeni, i da me od vakuuma kosmosa deli samo tanko staklo na šlemu, nijednog trenutak nisam osetio neki poseban strah. Ponovo, bio sam zahvalan pametnim ljudima na Zemlji koji su projektovali naše skafandre u kojima smo mogli časovima da radimo u otvorenom kosmosu. Medjutim, plašio sam nečeg drugog – da ne ispustim neki od alata. Vrlo brzo može odleteti negde u kosmos i zauvek nestati. A u njegovo projektovanje je utrošeno desetine hiljade dolara”.
Ovde moramo da zastanemo da malo bolje objasnimo ovaj “strah” astonauta Kimbroua da ne izgubi neku od alatki. Naime, za vreme prvog izlaska u otvoreni kosmos tokom ove misije, njegova koleginica Stefanišin-Pajper je izgubila kutiju sa nekim instrumentima u čije je projektovanje potrešeno više od 100,000 dolara! Otud i strah Kimbroua da se njemu nešto slično ne desi. I stvarno, na video snimku njegovih radova izvan stanice, jasno se videlo kako je teško raditi u glomaznom skafandru i sa rukavicama - instrumenti i kablovi su se stalno migoljili izmedju prstiju.
 |
Astronaut Kimbrou za vreme kosmičke šetnje (zahvaljujući NASA-i |
“Povratak na Zemlju je takodje priča za sebe. Istina, trebali smo da sletimo na Kejp Kanaveral gde su nas svi čekali, uključujući i članove porodice. I mi smo stvarno vratili iz kosmosa, ali na drugoj strain SAD, u Kaliforniji, jer je loše vreme nad Floridom nekoliko puta produžilo našlet oko Zemlje. Kada je postalo jasno da od poboljšanja vremena nema ništa, rečeno nam je da se vratimo u Kaliforniju”.
Astronaut je takodje pokazao nekoliko spaktularnih snimaka Australije koje je napravio iz kosmosa, uključujući Veliki koralni sprud i ogromnu stenu Uluru. Iz publike su dok su ovi snimci prikazivani stizala nadadjanja koji se deo Australije nalazi na ekranu.
Pitanja
Tu je prezentacija astronauta Kimbroua bila završena. Usledila su pitanja (P) i odgovori (RK). Evo nekih od njih koja su postavljena Kimbrou:
P – Kako koristite toalet u kosmosu?
RK – Vrlo oprezno! I moramo sve dobro da počistimo iza nas.
P - Dali se kupate u kosmosu?
RK – Ne. Na stanici ne postoji tuš-kabina. Koristimo natopljene salvete kojima trljamo telo.
Dok je ovo Kimbrou govorio, Mark Lopinski je zašao iza ledja astronauta i zatvorio nos – što je izazvalo veliki smeh u publici.
P – Dali ste videli vanzemaljce?
RK – Ne. Ako isključim moje kolege koji su mi posebno u prvim danima leta izgledali pomalo čudno (od efekata bestežinskog stanja – prim. G.I.).
P – Kako se oseća čovek kada se vrati iz kosmosa?
RK – Užasno! Iako smo bili u kosmosu oko dve nedelje, prvi koraci po zemlji su bili poput robota. Dok su nas novinari slikali sa svih strana, samo sam preklinjao da što pre negde sednem. Zagrlili smo se, što je bilo lepo za slikanje, ali je nama bilo bitno što smo prdiržavail jedno drugog. Mogu da kažem da sam se fizički relativno brzo ponovo prilagodio uslovima gravitacije, ali je mom vestibularnom aparatu trebalo mnogo više vremena. Ako podignem glavu da vidim nešto gore, cello telo kreće unazad. Ako želim da se sagnem, pa krenem glavom na dole, opet gubim ravnotežu i celim telom krećem napred. Medjutim, najzanimljivije stvari su se dešavale kada sam došao kući. Sedim za stolom, večeramo, kad čašu koja je do pre nekoliko sekundi bila u mojoj ruci – više nema. Ispala mi je razbila se. Tada je bilo puno polomljenog posudja u kuhjinji.
P – Kada će čovek leteti na Mars?
RK – Pretpostavljam izmedju 2035. i 2040.
Ja sam iskoristio priliku da pitam atronauta Kimbroau dva pitanja:
P1 – Kakva je budućnost Medjunarodne kosmičke stanice?
RK – Za sada je dogovoreno da njen let traje do 2020. Ima nagoveštaja da misija MKS bude produžena do 2028. ali za sada nikakva odluka nije doneta.
P2 – Kakvi su Vaši lični planovi? Razmišljate li o tome da letite na “Dragonu”?
RK – Nadam se da ću leteti ponovo u kosmos. Mada NASA ima više od 50 astronauta (u toku je selekcija nove grupe astronauta, koja treba da bude završena početkom sledeće godine, prim. G.I.). Što se “Dragona” tiče, ako NASA bude odabrala ovaj kosmički brod, ako mi se ukaže prilika naravno da ću vrlo rado leteti na “Dragonu”.
Ovaj jedinstveni dogadjaj je završen fotografisanjem sa astronautom i deljenjem njegovih autograma. Red je bio poprilično dug (maltene svi su želeli da se slikaju sa astronautom), ali sam na sreću bio medju prvima. Zahvaljujući jednoj devojci koja se, videvši me sa dva foto-aparata ponudila da nas snima, evo fotografije sa astronautom Kimbrouom. Potpisujući moje dve knjige, videvši naslovnu stranu “Kosmičkog vremeplova” (snimak Zemlje sa 1300km sa broda “Džemini XI”) Kimbrou je na trenutak zastao i dodao: “Ovu sliku sam već negde video”. Iznenadio me je vrlo jak stisak njegove ruke. Sećam se da je isto tako bilo i kada sam se sreo sa astronautom Endrjuom Tomasom (Andrew Thomas), pre četiri godine. Izgleda da, za razliku od ostalih ljudi zapadnog podneblja, astronauti imaju vrlo čvrst stisak ruke. Možda zbog one bojazni iz vremena boravka u otvorenom kosmosu, kada moraju instrumente i alat da drže čvrsto u rukama.
Na rastanku, poželeo sam astronautu Kimbrou da 2025. bude u posadi “Oriona” koja će leteti na asteroid. Nasmejao se i uz zahvalnost na pitanjima koja sam mu postavio, kratko dodao da i on ima istu žlju. Hoće li se ona i obistinita ili ne teško je sada reći. Jedno je medjutim sigurno - astronaut Kimbrou će, na ovaj ili onaj način, ipak biti deo te velike kosmičke misije.
Čvrst stisak ruke astronauta Kimbroua (foto – autor)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
