Pronađite Dumbbell. Pronađite i uživajte u pogledu. Naravno, nema šanse da amaterskim teleskopom vidite detalje i boje koje se vide na fotografijama napravljenim moćnim teleskopima i foto opremom koja košta kao trosoban stan, ali i ta mrljica koju vidite čarobna je. Zašto? Pa zato što znate šta to gledate, znate da je to lepa planetarna maglina (koja se samo tako zove, a nije nikakva maglina i nema veze s planetama). Ona je prvi opaženi objekat tog tipa a otkrio ju je još Šarl Mesije 1764. godine i smestio ju je u svoj katalog pod brojem 27. Njen broj u NGC katalogu je 6853.

Astrofotografi je obožavaju.

Sad je jako dobro vreme za Dumbel, sad pa sve do kraja godine. Ako ne znate gde se nalazi Dambel, ovako: krenite od Vege, najsjajnije zvezde u Liri. Krenite dalje preko Albirea - spada u najlepše dvostruke zvezde dostupne i malim teleskopima - a koja je inače glava Labuda (o Labudu ovde), pa produžite... uostalom, pogledajte kartu.

E Dumbel je u Lisici (Vulpecula), a daleko je 1360 svetlosnih godina. Dakle, ova njena svetlost koju vidimo krenula je prama nama u šestom veku onda kada se na ovu planetu, ili bar na njen evropski deo, spuštao mrak Srednjeg veka.

Vidi se komotno i dvogledom, mada, naravno, samo kao tufnica. Njena magnituda je 7,5.

Otkud joj to ime Dumbbell? Iz članka Najlepše iz svemira

Taj naziv može da se prevede na više načina, pa i kao „budaletina". Ja ipak više volim da ovu maglinu zovem „Nemo zvono" (dumb bell). Ipak, zašto je astronomi zovu Dumbbell? Eh, objašnjenje ima čitavu malu istoriju, ali uzmite da je bilo ovako. Astronomi vole da nebeskim objektima daju opisna imena, a Džonu Heršelu je ova maglina ličila na dumb-bell kako Englezi zovu onaj mali teg za vežbanje koji se sastoji od dve kugle povezane rukohvatom.