Ovih dana u okolini Bratislave, mediji su javili da su u predgradju i okolnim selima i vinogradima neki ljudi videli veliku mačkastu divlju zver, dal pumu, risa, tigra ili neku drugu, ne zna se tačno, ali policija i lovci tragaju za njom. Verovatno je nekomu pobegla... Ali kakve veze ima mačka sa Perzeidima? E videćete...

Noć 12. na 13. augusta bio je maximum Perzeida pa smo se Tomaš i ja dogovorili da idemo snimati i posmatrati maximum van Bratislave nekih 50 kilometara u Male Karpate sa astronomske opservatorije Modra. Znamo ljude na opservatoriji, znaju i oni o nas, nije problem tamo posmatrati. Dogovorimo se da u šest on dođe po mene pa da idemo.

Odlazim s posla kući da se spakujem, napolju pakleno kao svaki dan već nekoliko nedelja. Čekam na autobus i gledam, iznad Karpata gomilaju se oblaci. Pa nije valjda, dve nedelje bez oblačka i baš na perzeide ovo! Nije važno, dodje Tomaš, poveo sa sobom i klinca i idemo put Modre. Putem raspravljamo koje fotoaparate je uzeo, koje objektive, kaže širokougaone – super. Bližimo se brdima kad ono ispred nas udari munja, pa druga, pa treća... pa nije valjda da će baš sad oluja! Stižemo u područje observatorije i tu se sastajemo sa prijateljem Igorom koji je takodje sa klincem došao iz Trnave.

Pozdravljamo prijatelje iz opservatorije, klincima da pokažemo teleskop (65 cm reflektor), oblaci iznad nas ali odlučili smo da ostanemo pa šta bude da bude. U arealu observatorije lepo, poljana divna, trava pokošena, šuma okolo, nešto slično kao na Letenci. Počinjemo da sklapamo stative, montaže, kad Tomaš zavapi „nije moguće, sve sam poneo samo moju torbu sa fotoaparatima i širokougaonim objektivima zaboravim kod kuće“. Da l da se vraća natrag po torbu (2 sata) ili ne? Kako se polako počelo razvedravati, odluči da se neće vraćati, radićemo sa time šta imamo. Klinci trčkaraju okolo, primetim divljeg zeca kako na nas posmatra sa kraje poljane, pokazujem klincima...

Već se smračilo, oblaci se definitivno raspadaju i počinjemo sa slikanjem. „Evo je!“, „Stop!“, „Auuuu, jesi li je video!“ čuju se krici s jedne i druge strane poljane. Klinci iako su hteli da vide „meteole“ smori ih umor i na ćebetu u vrećama legnu da spavaju. Na poljanu dolaze još nekoliko grupica ljudi i fotografa iz okoline, posmatraju nekoliko sati, ali nisu toliko uporni kao mi pa oko 2 posle ponoći odlaze i mi ponovo ostajemo sami.

 Poznato pravilo da najlepši meteori lete na suprotnom delu neba od tog gde snimamo, važilo je i ove noći, ali ipak nekoliko meteora smo „ulovili“. Fotoaparati škljocaju, pa i mi ležeći posmatramo meteore, ali i nas starije polako hvata umor (ipak smo celi dan bili i na poslu) pa pomalo i zadremamo. Dremuckam i čujem nekoliko metara od mene neko šuštanje, ali nešto ne obraćam pažnju, pa se malo probudim, pa ponovo dremnem, i čini mi se (da l to snevam il je java) kao neko mi cimne ruksak na kome sam imao naslonjene noge... Kad ono Igor drekne pa probudi i mene, pali svetlo ... a ono lisica beži od nas po poljani u šumu. Kaže Igor imao neki čudan osećaj da medju njima po ćebetu se nešto muva. Tomaš takodje ustaje iz vreće za spavanje i ... nema druge patike ... odnela lisica. Polako se počelo razvedravati pa počne po livadi da traži patiku na sreću našao je ... ali malko izgrickanu. Kad se razvedrilo pri pakovanju opreme, primetimo da mu je izjela i podlogu za spavanje. Ma dobro si prošao čoveče, mogla je i tebe celog pojesti, nebi ni primetio :).

A sva sreća što je to bila samo lisica ... mogla je to biti i neka veća mačketina...

Pogldajte sve fotografije sa ovog posmatranja