Ljudi se, kažu teleskopdžije, dele na dve vrste: na one koji imaju i na one koji nemaju teleskop. Samo prvi su kompletni, a drugi su s falinkom. Tako mi pre neki dan kaže jedan prijatelj za našeg novog saradnika: „dobar, je sviđa mi se, samo, siroma’ nema teleskop“. A šta da se radi, niko nije savršen.

Dakle ako ste postali ponosni vlasnik magičnog instrumenta ili planirate da se uskoro svrstate u elitu, čitajte sledeće redove.

Kod teleskopa važan je, zna se, prečnik ogledala, odnosno sočiva. Oni koji imaju teleskop male aperture hvale svoj teleskop tako što kažu: nije mu prečnik neki, ali daje dobru sliku. Oni drugi samo gordo kažu koliki je prečnik i naprave dramsku pauzu; puste druge da razmišljaju o činjenici. A onda krene diskusija o kolimacijama, montažama, opstrukcijama i tako dalje. Posle piljarica teleskopdžije su najveće torokuše na planeti.

Nego da se mi bacimo na posao. Bez obzira kakav teleskop imate on će vam otkriti neslućene svetove nebeske. Ako ste još neupućeni i tek treba da bacite svoj prvi pogled kroz teleskop, morate znati veliku istinu: nikad nećete videti ništa ni približno onome što vidite u časopisima. Ne očekujte gigantsku sliku planete jarkih boja, punu detaljima. Ne, vaša planeta će imati tek nekoliko milimetara u prečniku i biće u najboljem slučaju  titrava, bledunjavo žućkasta, onako možda malo da vuče na roze, uglavnom plavičasta. Ali, verujte, ako ste rođeni za posmatrača baš tih nekoliko milimetara su ono što posmatranju daje draž i čini ga zaraznim.

E sad da krenemo teleskopom u šetnju po Sunčevom sistemu.

Sunce

Sunce je sjajan objekat za posmatranje teleskopom, ali s druge strane, isuviše sjajan pa su vam za to posmatranje neophodni specijalni filteri. O tome smo pisali pa sad nećemo da se ponavljamo nego idemo na...

Mesec

Mesec je priča za sebe. Možete ceo svoj posmatrački vek provesti samo sa Mesecom, toliko ume da bude uzbudljiv. Naravno, sve zavisi od vaših ambicija, upornosti i znanja. Što više znate i što ste izdržljiviji posmatrač to ćete više uzbuđenja imati.

Krater Kopernik

Krater Kopernik je neizbežna destinacija. Pogledajte ga pri kosim Sunčevim zracima, onda kad Sunce obasjava Mesec sa strane. Tada se lepo vide senke i lako uočavaju mnogi detalji Kopernika. Videćete centralni vrh u krateru i terasaste zidove.

Ako imate zbilja dobar i moćan teleskop na dnu nekih većih kratera ugledaćete kraterčiće. Oni su svedoci starosti čitave formacije, jer s vremena na vreme na Mesec padne poneki meteorit i izrije rupu, a ako vremena nema onda je dno ravno.

Prošetajte se i kraterom Plato. To je najelegantniji krater na Mesecu. Njegovo dno menja boju od svetle do tamne. Tamna postaje kada je Sunce visoko nad kraterom. Zbog ove promene boje nekada su astronomi verovali da u ovom krateru ima rastinja koje buja kada ga Sunce snažno obasjava, a vene kada Sunce tone za horizont.

Imate na hiljade kratera koji su dostupni vašem teleskopu, svih veličina i oblika, a svaki je zanimljiv na svoj način, tako da vam je potreban, sem vedrih noći, još samo dobar atlas Meseca kako biste znali šta gledate. O jednom kompjuterskom smo već pisali i preporučujemo ga. To je Virtual Moon Atlas a priču o njemu potražite u nekom od prošlih brojeva Astronomije.

Ipak ni krateri nisu sve i pošto već imate moć u rukama i ispred oka, pažnju posvetite svemu ostalom, a to su brazde, uvale, kupe itd. Nikako ne smete propustiti Alpsku dolinu.

Planete

Sa teleskopom sve planete su vam dostupne. Od Venere možete očekivati da vidite samo njene faze, od Merkura još manje. Obe planete su blizu Suncu pa ih nije uvek lako uloviti. Ali Mars (slika levo) je zato dobra meta onda kada je u opoziciji, tj. suprotno od Sunca. Tada nam je najbliži i preko cele noći je na nebu. Sa dobrim teleskopom možete videti najkrupnije formacije, možda čak i Mons Olympus.

Ipak, Jupiter (slika desno) je prava poslastica. Njegova atmosfera je prošarana prugama i trakama i to je odličan test za vaš teleskop. Ukoliko više i oštrije vidite ove detalje utoliko je vaš teleskop bolji. Naravno, puno zavisi od prozirnosti neba. Potražite po okolini Jupiterove satelite.

Možda će vas od Jupitera više zadiviti Saturn (slika desno, niže). Potrebno vam je uvećanje od bar 60 x da biste uživali u prstenu i pukotini u njemu. Zapravo, prstenova oko Saturna ima pola abecede (označavaju se tim slovima) i isto toliko pukotina, ali zadovoljite se onim što kroz svoj teleskop vidite. Niko ne ostaje ravnodušan pred Saturnovim prstenom.

Ostale planete priuštiće vam zadovoljstvo samo utoliko što ste svesni da gledate daleke svetove Sunčevog sistema. Suviše su daleko da bismo videli nešto više od njihovog sićušnog diska.

Planete patuljci

Isto je i sa planetama patuljcima, a od njih vama će povremeno biti dostupni samo Ceres i Pluton. Za više potreban vam je teleskop kakav ni većina država nema.

Komete

Komete su druga priča. Kad naiđe neka onda se uzbudi cela astronomska javnost.

Najčešće ćete videti magličastu tufnicu, ali ponekad, kad se kometa dobro približi Suncu imaćete priliku da vidite jedan pa i dva repa koji kometa ispusti.

Asteroidi

Asteroidi - isto kao i sa dvogledom, samo videćete više i bolje. Za taj podvig treba vam karta neba sa podacima gde se koji određenog dana nalazi. Drugim rečima, čitajte AM. Kad se koji interesantan pojavi mi to objavimo.

******

I to je to. Upoznali ste komšiluk. Sad vam preostaje uzbudljiva avantura traganja za objektima Mlečnog Puta i lov na neke zanimljive galaksije. Kad imate teleskop ceo kosmos je vaš.

Članak je preuzet iz Astronomije broj 23