Naravno danju možemo da vidimo samo jednu zvezdu, Sunce, jer nam zraci ove naše zvezde smetaju da vidimo manje sjajna tela. 

Ali noću se broj vidljivih zvezda drastično povećava što zna svako ko je u takvo doba pogledao nebo – razume se ako je ono vedro. Na broj zvezda koje noću vidimo utiče i prozračnost atmosfere i koliko je atmosfera pročišćena od prašine (odlično je ako je pre posmatranja pala dobra kiša koja je pokupila prašinu iz vazduha). Zatim, za dobro posmatranje potrebno je da nam pogled ne ometa neko svetlo, recimo ulična rasveta. A i Mesec može i te kako da nam smeta, pogotovo kada je pun. Ima još, recimo važna je i stabilnost atmosfere i da vetrovi ne remete značajno pojedine slojeve vazduha itd. itd. 

Potrebno je i da imamo dobar vid i da su se naše oči privikle na mrak (od bar pola sata) i da je Sunce što niže ispod horizonta. 

Dakle, koliko zvezda možemo da vidimo golim okom, pod gore nabrojanim idealnim uslovima? 

Čovek dobrog vida u stanju je da opazi zvezdu sjaja +6,5 magnitude. Naravno da i od ovog ima izuzetaka pa neko vidi i više, neko i manje. Ja imam neke drugare koji baš i nemaju dobar „zemaljski“ vid (nazovimo to tako) ali perfektno vide nebeske objekta i to one za koje je drugima potreban dvogled (meni nekada ni teleskop nije dovoljan). 

Dobro, 6,5 m. A koliko je takvih zvezda? Ima ih 9.100 (ugrubo jer neke zvezde menjaju svoj sjaj pa ih je teško svrstati u neku grupu).

Statistika: 

• Do 1. magnitude ima oko 20 zvezda.
• Do 2. magnitude ima oko 70 zvezda.
• Do 3. magnitude itude ima oko 200 zvezda.
• Do 4. magnitude ima oko 500 zvezda.
• Do 5. magnitude ima oko 1.600 zvezda.
• Do 6. magnitude ima preostalih oko 6.700 zvezda.

ALI(!) nikako ne mogu sve te zvezda da se vide odjednom jer su raspoređene po čitavom nebeskom svodu koji obavija celu planetu. Dakle, pola se nalazi na dnevnoj strani Zemlje, a pola na noćnoj, a od te noćne polovine možete da vidite samo polovinu, na onom delu neba koje se nazali iznad vas. 

Da rezimiramo: ima 9.000 zvezda, od toga je pola, 4.500, na noćnoj strani, a pola od toga, 2.250, na polovini neba iznad vas. 

Da, tako u teoriji i to pod idealnim, uslovima u ponoć, sa visoke planine u planinskom bespuću, stotinama kilometara daleko od bilo kakvog svetla itd. U stvarnosti nećete nabrojati toliko zvezda koje vidite, jer će jedan broj zvezda da se izgubi u sumaglici nad horizontom ili se iz drugih razloga neće videti. 

Pa dobro, ali koliko onda zvezda možete da vidite u odličnim uslovima? Paaa, oko 2000, ± 500, što znači ukupno između 1.500 i 2.500. 

Naravno da različiti izvori podataka daju manje ili više različite brojke vidljivih zvezda, ali ako vam neko postavi pitanje sadržano u naslovu slobodno recite: oko 2000 i nećete pogrešiti.  Bar ne mnogo.