Da živimo na Saturnu 8. septembra bismo imali lepu priliku da vidimo tranzit Zemlje preko Sunčevog diska. Umesto toga mi ćemo moći da gledam Saturn u opoziciji (prema Suncu) što znači da će ta planeta biti na najboljem mestu za posmatranje. Zapravo na tako velikim rastojanjima nije od presudne važnosti precizan datum i čas ulaska u opoziciju tako da sa posmatranjem već možete krenuti.
Saturn potražiti u sazvežđu Aquarius (Vodolija). Nije baš visoko na nebu pa vam za posmatranje treba čist horizont. Saturnov sjaj iznosi +0,6 m i on se, naravno, lepo vidi i golim okom. Izlazi pred veče, a zalazi ujutro, pa je preko cele noći sa nama. Od nas je udaljen 1278 miliona kilometara, što svetlosni zrak prevali za 71 minut.
Dobro je ako Saturn možete da posmatrate kroz dvogled i još bolje ako to radite kroz teleskop. Sa dobrim amaterskim teleskopom Saturn će vam otkriti i velike članove svoje porodice. To su njegovi sateliti kojih inače ima preko 146 (ovaj broj stalno raste). Na našu žalost, Saturn neće otkriti svoje prstenove u punom sjaju, jer će oni biti pod malim uglom u odnosu na nas. Taj prsten iako ogromnog prečnika (270.000 km) postaje nevidljiv kada je svojom ivicom usmeren ka nama jer je smešno tanak, jedva sto metara.
Pogled teleskopom sa Saturna
Najveći Saturnov satelit je Titan koji ćete videti kao finu svetlu „zvezdicu“. Titan je posebna priča koja je toliko zanimljiva i obilna da je ne vredi ni počinjati jer će nas skroz odvući od posmatranja Saturna. Uglavnom Titan je sa prečnikom od 5150 km drugi satelit po veličini u Sunčevom sistemu. Malo je manji od Ganimeda (Jupiter) i malo veći od Merkura. Zbog male gravitacije kiša na Titanu pada jako sporo, a kapljice su mnogo krupnije nego kišne kapi na našoj planeti (ovo je samo jedan detalj u vezi Titana i nije važan za ovaj članak).
Pored Titana tu si i Rhea, Tethys i Dione, zatim, Iapetus itd.