Još od marta na nebu pre izlaska Sunca možete zapaziti Letnji trougao – asterizam* koji se na noćnom nebu nalazi od proleća do jeseni, posmatrano sa naših geografskih širina. Njega čine tri upadljive zvezde: Vega, Deneb i Altair, a sve tri se nalaze u posebnim sazvežđima. Sve su zvezde prve magnitude i svaka je najsjajnija u svom sazvežđu. Vega se nalazi u Liri, Deneb u Labudu, a Altair u Orlu
* Asterizam je (u astronomiji) prepoznatljiv skup zvezda koji nije sazvežđe: recimo Velika kola u sazvežđu Veliki medved.
Od ove tri najsjajnija je Vega, zatim dolazi Altair pa Deneb. Ali pazite, sjaj neke zvezde na našem nebu može da bude varka jer to koliki sjaj vidimo sa Zemlje zavisi od fizičkih karakteristika zvezde ali i od njene udaljenosti od nas. Naravno, bliža zvezda će nam biti sjajnija od iste takve zvezde koja se nalazi daleko. Zato i razlikujemo prividnu od apsolutne magnitude.
Uprošćeno rečno, prividna magnituda je sjaj koji vidimo svojim okom, a apsolutna magnituda je prividan sjaj posmatrane zvezde kada bi se ona nalazila na standardnoj udaljenosti od 10 pc (parseka) što iznosi oko 33 svetlosne godine. Ova veličina je veoma značajna jer nam omogućuje da vršimo poređenja sjaja zvezda koje se nalaze na raznim udaljenostima.
Imajte na umu da, kao i sve druge zvezde, zvezde Letnjeg trougla svakog dana izlaze četiri minuta ranije. Na mesečnom nivou to iznosi dva sata. Do takvog pomeranja izlaska dolazi zato što Zemlja kruži oko Sunca pa se i čitav nebeski svod prividno polako pomera tokom godine. Ako želite da pratite Letnji trougao tokom narednih nekoliko meseci treba ovo da imate na umu. Naravno, na raspolaganju vam je i neki od brojnih astronomskih programa koji simulira nebo prema vašim potrebama pa vam u tom slučaju nisu potreni nikakvi proračuni, mada nije loše znati nešto o pomeranju neba tokom vremena.
U svakom slučaju kada dođe sredina i kraj juna, videćete letnji trougao kako svetluca na istoku u večernjem sumraku. Potražite ga. Za to vam nije potreban ni teleskop, ni drui astronomski instrument.