Uspeo sam bar delimično da snimim veliko poravnanje (engl. great alignment) planeta Sunčevog sistema. 

Pripremao sam se 2-3 nedelje. Pokušao sam prethodnog vikenda i u subotu 11. juna ustao rano ujutro, ali bilo je oblačno. Posle nekoliko mutnih dana, dva dana je duvao vetar, rasterao oblake i konačno je u subotu 18. juna uveče nebo bilo savršeno vedro. Sledilo je oko 2 sata provera i priprema opreme, aparata i baterija i na kraju sam punu torbu i stativ ostavio pored vrata da ih ujutro rano pokupim. 

Mesec, u fazi poslednje četvrti, izašao je u 1 sat posle ponoći kao krupan narandžasti polukrug. Nebo je i dalje bilo idealno. Kada sam došao na izabrano mesto na livadi u nedelju 19. juna u 4 sata ujutro, prizor je zaista bio veličanstven. Na južnoj strani kroz kristalno bistro nebo blistali su Jupiter i Mesec, a na severoistoku se baš tad pojavila svetla tačka Venera. Zapamtio sam mesto gde je izašao Mesec, Venera je izašla daleko istočnije. Bilo je odmah jasno da ne mogu sve planete stati u jedan kadar čak i sa ribljim okom, morao sam snimati dva posebna kadra i montirati ih jedan iza drugog. Ostavio sam riblje oko na APS aparatu jer sam smatrao da će Merkur izaći toliko istočnije da ni riblje oko na punom formatu neće pomoći. Napravio sam nekoliko probnih snimaka u koje su stali Mars, Jupiter, Mesec i Saturn i nastavio da ih gledam sa uživanjem. Probni snimci su već pokazali tamno plavu boju na dnu slike. I stvarno, nisam se mogao dugo diviti prizoru, sa moje leve strane u 4:10 nebo je postalo svetlije ispod Venere, bilo je jasno da sviće i morao sam na vreme snimiti i istočni deo panorame.

U toku snimanja nisam video Uran, ali kada sam posmatrao slike na ekranu monitora, primetio sam bledu plavičastu fleku desno od Venere za koju sam pretpostavio da je Uran (slika 1.). Zato sam izmerio rastojanja. U trenutku snimanja, privdni ugao između Venere i Urana je bio 8 ugaonih stepeni, a privdni ugao između Venere i Marsa 37 stepeni. Uzeo sam odnos uglova: 8/37 = 0.216. Povukao sam linije između Venere i Urana i Venere i Marsa (slika 2.) i podelio njihove dužine (slika 3.): 522/2610 = 0.2 i tako zaključio da sam uspeo da snimim i Uran.

Na kraju sam sastavio dve slike u jednu izduženu i označio planete da bi čitaoci AM mogli lako da se snalaze u sledećim danima.

Stavite kursor na sliku da se učitaju nazivi nebeskih tela.
Ista fotografija u veličini 1500 x 736 px (u novom prozoru)

Na žalost, nisam uspeo da snimim i Merkur iako je bio samo 10 stepeni iza Venere. To mi je baš bio važan cilj i smatrao sam ako rano stignem da ću ga sigurno “uhvatiti”. Ne, nebo je postajalo sve svetlije, a Merkur se nije pojavljivao na horizontu. Kada u 5:20 sati ni Venera nije mogla lako da se uoči na blještavom horizontu, odustao sam od daljeg snimanja i krenuo kući. 

Nakon 15-ak minuta provedenih na livadi primetio sam da više nema vetra i posumnjao da će lepo vreme dugo trajati. Već u toku svitanja počele su da se pojavljuju linije oblaka na horizontu. Nekoliko sati kasnije, u toku pre podneva javljali su se cirusi, a onda se posle podne nebo potpuno naoblačilo. Na vreme sam iskoristio priliku da snimim skoro sve planete Sunčevog sistema. Ko još nije primetio – jedna od šest planeta najavljenih u naslovu zauzima najveći deo kadra, a sve ostale su zanemarljive, 😊.