Tranzit Merkura preko Sunca, 11. novembra 2019. godine je posmatran u organizaciji „Zrenjaninske grupe NPN“ i AD „Milutin Milanković“  sa nasipa na Kanalu DTD pored mosta kod Lazareva. Tranzit je počeo u 13.35h a završio se zalaskom sunca u 16.09h.  Merkur je za to vreme stigao do oko polovine svoje tranzitne putanje. Ceo tranzit je trajao skoro 6 sati. Za direktno posmatranje preko okulara korišten je Sky-Watcher telaskop sa solarnim filterom. Refraktorom ruske proizvodnje lik Sunca je projektovan  na zaklonu iza okulara.

U više navrata između oblaka se na reflektoru videla veoma jasna tamna kontura Merkura što je naravno izazivalo osmeh i ushićenje posmatračima pa čak i onima sa iskustvom, koji su tranzit posmatrali 2003 i 2016.godine.

Merkur je najmanja planeta Sunčevog sistema, predstavlja 1/194 sunčevog prividnog prečnika. Za gledanje ovog događaja dovoljan je teleskop sa 50 puta uvećanja. Teleskop mora biti opremljen odgovarajućim filterom. Vizuelni i fotografski zahtevi za tranzit identični su onima za posmatranje sunčevih pega i delimičnih pomračenja Sunca.

Samo tri nebeska tela, Mesec i unutrašnje planete Sunčevog sistema, Merkur i Venera mogu da  se nađu u tranzitu preko diska Sunca i da pri tome njihovi tamni diskovi budu vidljivi sa Zemlje. Tranziti Merkura i Venere mogu se dogoditi jer su jedine planete koje orbitiraju između Zemlje i Sunca.

Tranzit Meseca ili pomračenje Sunca je najčešća pojava i događa se od 2 do 5 puta godišnje. Tranziti Venere i Merkura su ređi.

Merkur u tranzitu, iz naše perspektive izgleda kao tamna tačka koja se kreće po svetlom disku Sunca. To se dešava oko 13 puta u veku. U ovom veku dogodila su se tri tranzita Merkura: 7. maja 2003.g. 9. maja 2016.g.  i 11. novembra 2019.g. Sledeći tranzit Merkura biće 13. novembra 2032. godine.

Tranzit Meseca se vidi golim okom dok se tranziti dve unutrašnje planete vide samo teleskopima. Najbolje ih je posmatrati solarnim teleskopima. Astronomi amateri uglavnom koriste obične teleskope sa odgovarajućim filterima ili projektuju lik Sunca na zaslonu iza okulara teleskopa.

Johan Kepler je predstavljajući orbite planeta kao elipse 1627. godine predvideo da će se tranzit Merkura dogoditi 7. novembra 1631.g. Pjer Gasendi je iz opservatorije u Parizu tog dana posmatrao malenu crnu tačku kako se pomera preko diska Sunca. To je bio  trijumf Keplerove matematike!

 Pročitajte izveštaj sa ovog događaja: Izveštaj sa posmatranje tranzita Merkura iz Zrenjanina

POGLEDAJTE CEO ALBUM FOTOGRAFIJA SA OVOG DOGAĐAJA

O MERKURU

Merkur je jedna od pet planeta koja je vidljiva golim okom nisko iznad horizonta, odmah po zalasku ili pre izlaska Sunca. Čovečanstvu je poznata od davnina. Prvi put je spominju Sumerci oko 3000. godine pre nove ere.

Od Sunca je udaljena 58 miliona kilometara. Kada je u perihelu Sunce bi nam sa njegove površine izgledalo tri puta veće nego sa Zemlje.

Sa prečnikom od 4 879, 4km najmanja je planeta u Sunčevom sistemu, manja je od Jupiteovog satelita Ganimeda i Saturnovog Titana, čiji  su prečnici 5 270 km, odnosno 5 152 km.

Zemlje je  sa gustinom od 5,513g/cm³ najgušća planeta Sunčevog sistema. Posle nje sa gustinom od 5,427g/cm³ dolazi Merkur. Čine ga uglavnom teški metali i stene.

Merkur za 59 zemaljskih dana izvrši jednu rotaciju. Godina mu traje 88 dana. Nama na Zemlji Sunce izlazi i zalazi svakog dana. Merkur ima sporu rotaciju a brzu revoluciju, pa je i zlazazak izalazak sunca dug. Na njemu se izlazak sunca dešava na svakih 180 zemaljskih dana. Po svojoj orbiti oko Sunca se kreće brzinom od 170,503km/h. Orbita Merkura je elipsa sa najvećim ekscentricitetom u Sunčevom sistemu.

Posle Venere je najtoplija planeta s najekstremnijom promenom temperature u rasponu od -180°C, tokom noći do +430°C tokom dana. Razlog tome je slaba gravitacija, nedostatak gušće atmosfere i ekscentričnost orbite. Gravitaciono ubrzanje od 3,7m/s² je odraz male gravitacije koja ne može da zadrži atmosferu koju mu oduvavaju solarni vetrovi. Atmosferu približno 1015 puta manje gustine od zemljine čine atomi sa površine koje su podigli solarni vetrovi ili dolaze sa prašinom u potocima mikrometeorita. Visoke temperature ove atome podižu u otvoreni svemir. Ovako tanka atmosfera nije u stanju da reguliše temperaturu. Hemijski sastav njegove atmosfere je sledeći: 42% O2, 29% Na, 22% H2, 6% He, .5% K i u tragovima Ar, CO2, H2O,  N, Xe, Kr, Ne, Ca i Mg.  Mnogo je topliji u perihelijumu nego u afelijumu  zbog velike razlike između ove dve udaljenosti od Sunca. Temperature na drugim planetima su relativno stalne, jer su njihovi afelijumi i perihelijumi skoro isti.

Nema satelite ili prstenove zbog niske gravitacije.

Osa Merkura ima najmanji nagib od svih ostalih planeta što rezultira nedostatkom godišnjih doba.

Tečno gvozdeno jezgro sa radijusom od 1800 do 1900km zauzima oko 40% njegove ukupne zapremine. Jezgro Zemlje zauzima 17% njene zapremine. Podaci dobijeni merenjem odbijenih radio talasa od planete,  pokazuju kolebanje rotacije Merkura što upućuje da je jezgro tečno. Čvrsto jezgro, rotaciju čini stalnom, dok tečno jezgro izaziva varijacije rotacije. Debljina spoljne kore Merkura je od 500 do 600km. Debljina Zemljine kore je 2930km.

Površina je slična površini Meseca, sa mnoštvom kratera nastalim udarima meteora, asteroida i kometa.  Stara polja lave ukazuju  da je u prošlosti postojala vulkanska aktivnost. Broj i starost kratera govori da je u dužem delu svoje istorije bio geološki neaktivan.

Merkur ima magnetno polje male jačine, oko 1% magnetnog polja Zemlje.

Do sada su dve svemirske sonde posetile Merkur. Mariner 10 je 1974-75. godine tri puta obleteo oko Merkura i mapirao polovinu njegove površine.

Sonda MESSENGER je lansirana 2004. godine kako bi istražila gustinu Merkura, njegovu geološku istoriju, prirodu magnetnog polja i još mnogo toga. MESSENGER je 18. marta 2011.  ušao u orbitu oko Merkura i tamo je ostao do 2015. godine.

Sonda Bepi Colombo je lansirana 2018. od strane Evropske svemirske agencije i Japanske vazduplovne agencije i očekuje se da će stići do Merkura 2025. godine.

Izvor:

The planets
NASA

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić

 

Tranzit Merkura 2019. - iz Zrenjanina, Miloš Ružin

Kako je Novosadska TV videla tranzit Merkura 

Tranzit Merkura iz NS – fotografije J. Grnje

Tranzit Merkura iz NS – sreća prati uporne

Posmatranje tranzita Merkura 11.11.2019.