Pre tri decenije naučnici još uvek nisu bili sigurni da li oko drugih zvezda postoje planete. Imalo je smisla da postoje, ali je to trebalo dokazati, a dokazati tako nešto bilo je u domenu naučne fantastike. Ni naj-najjači zemaljski, pa ni svemirski teleskopi nisu bili u stanju da domaše do tako sitnih nebeskih tačkica koje se inače kupaju u zaslepljujućem sjaju matičnih zvezda. Ali, danas je u kataloge ubeleženo nekoliko hiljada planeta drugih solarnih sistema, više niko i ne prati koliko ih je. 

Naravno, naučnici nisu zadovoljni. Oni nikad nisu zadovoljni postojećim znanjem i hteli bi bolje da upoznaju prirodu tih dalekih planeta. Posebno ih interesuju da li na nekim od tih planeta postoje uslovi za život, a onda da li takvog, vanzemaljskog života zaista tamo i ima.

Ali za sad bi se zadovoljili i samo prvim. Oni žele da znaju kakvo je nebo vansolarnih planeta. A to nebo može puno reći i o samoj planeti.

Ali kako da upoznaju nebo planete koju zapravo uopšte ne vide. Vansolarne planete se otkrivaju tako što se uoči njen gravitacioni uticaj na matičnu zvezdu ili tako što se zabeleži promena sjaja date zvezde kada planeta prođe ispred nje. Ne vidi se sama planeta. 

Da ne dužimo, sve vam je ovo već sigurno poznato, kada planeta prođe ispred zvezde onda svetlo zvezde projuri i kroz atmosferu te planete i pri tom prolasku ona se delimično promeni. Upravo ta mala izmena pruža naučnicima informacije o hemijskom sastavu i temperaturama i hemijskim reakcijama u atmosferi posmatrane planete.

Izučavanje atmosfera dalekih planeta biće jedan od zadataka Svemirskog teleskopa Džejms Veb čije lansiranje se očekuje 2021. godine. Ali zapazite ovo: biće to samo jedan od zapravo brojnih zadataka ovog teleskopa. Veb će poslati podatke o atmosferama nekoliko vansolarnih planeta i zatim se okrenuti drugim ciljevima. Iz tako malobrojnog osmatranja ne može se izvući pouzdana statistika i to malo nervira naučnike. Oni nikad nisu zadovoljni.

The ARIEL Data Challenge Series 2019. Credit: ARIEL Consortium

Dobro rešenje za ovakva istraživanja je plan Evropske svemirske agencije da u kosmos pošalje Svemirski teleskop ARIEL (Atmospheric Remote-sensing Infrared Exoplanet Large-survey). Ta letelica će služiti za istraživanje atmosfera vansolarnih planeta. Istina, biće lansirana tek 2028. godine pa ćemo se načekati, ali biće to zbilja moćan teleskop jer je plan da osmotri čak hiljadu vansolarnih planeta u infracrvenoj svetlosti.

Projekat je toliko zanimljiv da je i Nasa odlučila da učestvuje u njemu svojim instrumentom CASE (Contribution to ARIEL Spectroscopy of Exoplanets). Ovaj instrument koji će snimati talasne dužine vidljive i infracrvene svetlosti, će pružiti podatke naučnicima pomoću kojih će proučavati nebo vansolarnih planeta i utvrditi da li je ono oblačno, maglovito ili sasvim vedro. Ovo će pak omogućiti da se razume kako se planete i njihova atmosfera formiraju i evoluiraju tokom vremena. Sem toga, podaci će omogućiti da se utvrde atmosferske temperature i fizičko-hemijski procesi koji vladaju na njima. 

Sve ovo će opet pomoći da se utvrdi i sam nastanak i formiranje neke vansolarne planete. Sem svega pomenutog proučavanje 1000 planeta pomoći će astronomima da otkriju tipične matrice te da izdvoje one slučajeve kojima treba pokloniti posebnu pažnju u daljem izučavanju.

Ponekad se čini da vreme nauke tek dolazi.

Logo ST ARIEL (ESA)

Izvor: Astronomy