Iako su odnosi Rusije i SAD na najnižim granama u poslednjih puno decenija, novi ruski raketni motori će pokretati još jednu američku raketu. Kao što sam nedavno pisao, novi motori će biti korišćeni na “Antaresu-200”, nakon što je ova raketa pre godinu dana doživela katastrofalan pad. konstatovano je da se kvar dogodio na turbopumpi jednog od motora NK-33 koji su pokretali prvi stepen.
Redizajniorana raketa “Antares-200” sa novim motorima RD-181.
Nedugo posle incidenta[1], kompanija “Orbital ATK” se odlučila na potpuno neočekivan potez[2], a to je da privremeno otkaže letove “Antaresa” te da motore NK-33 zameni novim. “Antaresovi” NK-33 su zapravo modifikovani motori koje u Americi po licenci proizvodi kompanija “Aerojet Rocketdyne” pod oznakom AJ-26, ali se radi o motorima koji su još početkom sedamdesetih proizvedeni u SSSR-u, samo što im je poboljšana elektronika. Nažalost, svedoci smo da to nije bilo dovoljno, te da je zamor materijala uzeo svoj danak. U svakom slučaju, “Orbital ATK” je procenio da bi troškovi pribavljanja novih sertifikata za NK-33 bili jednostavno previsoki, pa su odlučili da u svoju raketu upregnu nove motore.
“Antaresov” motor NK-33 (AJ-26).
Ono što je zapanjujuće, to je da novi motori nijesu američki. Radi se ni manje ni više nego o RD[3]-181, proizvedenim u moskovskom NPO “Enegomašu”. O kakvim mašinama je reč? Uprkos novom imenu, RD-181 je zapravo samo izvozna verzija RD-193, modifikaciji jednokomornih motora RD-191[4]. Svi ovi brojevi prave kod svih nas priličnu konfuziju, pa bi bilo dobro pogledati prikaz različitih motora “Energomaša”. Ovaj snažni motor na kerozin i tečni kiseonik (“kerolox”) baziran je na RD-170/171, koje je Valentin Gluško[5] razvio za rakete “Energija” i “Zenit”. Trenutno, “Zenitovi” motori RD-171M predstavljaju najjače motore na tečno gorivo u upotrebi, sa potiskom od 740 tona (na nivou mora) do 806,4 tona (u vakuumu).
Motori bazirani na četvorokomornom motoru RD-170 zatvorenog ciklusa kompanije iz Himkija, NPO ”Energomaš”. Ovaj motor je bio 2,1-5,65% snažniji (~20 mil. KS) od motora F-1 prvog stepena Nasine rakete za Mesec, “Saturn V”, a po gabaritu čak 1,5 puta manji.
Motori RD-170 (11Д521)/171 (11Д520) imaju 4 komore za sagorevanje, te je od njih relativno lako napraviti manje motore. Upravo to se dogodilo tokom devedesetih, kada je Himki za američke pare napravio RD-180 sa dve komore, koji se i danas koriste na raketama “Atlas V”[6]. Na osnovu tog motora (potiska 390-424), “Energomaš” je za ruske rakete “Angara” kreirao motor RD-191 (potiska 196-213). Od njega je proizvedena izvozna verzija, nazvana RD-151, која је završila u Južnoj Koreji i na njihovoj raketi-nosaču satelita, „Narо“[7] (neka vrsta lake „Angare 1“). U međuvremenu, iz RD-191 je razvijena verzija RD-193 koja će da zameni Kuznjecovljeve motore NK-33 na raketama „Sojuz-2-1v“ (ranije poznate pod oznakom „Sojuz 1“) i „Sojuz 2“ nove generacije. RD-193 je oko 300 kg lakši i 76 cm kraći od RD-191. Postoji još jedna vezija RD-191, označena sa RD-195, koje bi možda mogla da bude upotrebljena kao motora za buduću višekratnu raketu MRKS (rus. Многоразовая Ракетно-Космическая Система).
Tri jednokomorna motora na “kerolox” kompanije “Energomaš”.
Motori RD-193 će zameniti NK-33 na raketama “Sojuz-2-1v”.
Tako je RD-181 zapravo verzija RD-191 sa manjim potiskom i, samim tim, i manje strukturnih stresova, pa dakle i sigurnijih za upotrebu. Upadljivo je da se ne radi o potpuno novim motoru, jer se iz dokumentacije NPO “Energomaša” vidi da je RD-181 i ranije pominjan kao moguće rešenje za “Antares”. U svakom slučaju, “Energomaš” i “Orbital ATK” su u januaru ove godine potpisali ugovor, čiji detalji nisu poznati, ali se zna da je težak $1 milijardu, po kome se Rusi obavezuju da će isporučiti minimum 20 a maksimum 60 motora za “Antares” (napominjem da svaki prvi stepen ima po dva motora). Novi “Antares” će poneti oznaku “Antares-200” i moći će da u nisku orbitu ponese oko 7 tona tereta, značajno više od “Antaresa-120” (5,2 tone) ili “Antaresa-120” (4,6 tona).
Prva dva motora su stigla u SAD 16. jula ove godine. Prema vestima koje su procurele, ruski inženjeri su prema ugovoru dužni da izvrše potrebna letna testiranja motora i da učestvuju u montaži motora na raketu.
Paradoksalno, RD-181 će ući u upotrebu ubrzo nakon što je kompanija “ULA” odlučila da zameni RD-180 na raketi “Atlas V” motorima BE-4privatnekompanije “Blue Origin” baziranim na metanu, a sve u cilju da se smanji zavisnost od Rusije. Međutim, kao što vidimo i sami ovo smanjenje zavisnosti je teže nego što se očekivalo.
Ruski raketni motori proizvedeni u “Energomašu” na zahtev Amerikanaca, spremni za transport na moskovskom aerodromu Šeremetjevo.
[1] Retko gde se može pročitati da se radilo o petom probnom letu, a da su isti ti motori u prethodna 4 leta odradili svoj posao bez i najmanje greške.
[2] US Kongres je bio zaprepašćen i zatečen, vodile su se duge debate, ali na kraju je Pentagon (!) doneo odluku da se posao obavi. Kako i zašto ... ne pitaj mene. Znam samo da Ministarstvo odbrane smatra da im ruski motori trebaju sve do 2022., kada će moći da naprave potpuno američku traketu, nazvanu „Vulkan“.
[3] Kome je promaklo, „RD“ je skraćenica od ruskih reči ракетный двигатель, tj. raketni motor.
[4] Ovi motori su nastali 2008. za potrebe porodice raketa „Angara“. Slabija verzija ovih motora (RD-151) odmah je sledeće godine prodata Južnokorejancima za njihovu raketu „Naro-1”. Pre 2 godine je javljeno da je završeno testiranje kraće i lakše verzije, nazvane RD-193, konstruisane za rakete tipa “Sojuz-2.1v”.
[5] Ima li ikog da ne pozna ovog genija? Odmah po završetku II sv. rata, Staljin ga šalje u Nemačku da proučava ostatke naci-raketa, da bi već 1946. dobio sopstveni konstruktorski biro – OKБ 456, mnogo kasnije „Energomaš“. Njegovi motori su pokretali prvu balističku interkontinentalnu raketu „Semjorku“, kao i neke druge Koroljevljeve projektile. Posle Koroljevljeve smrti, Brežnjev sve snage okuplja u jedan biro kojivodi Gluško, a on prvo što je uradio bio je prekid svih radova na lunarnoj raketi „N-1“. Sa Koroljevim je bio u neprestanom konfliktu, i kao čovek i kao inženjer, naročito po pitanju korišćenja vodonika kao goriva, jer je smatrao da je kerozin „jači“. Njegov hipergolični motor RD-270 je ostao pojam među raketnim inženjerima.
[6] Ova „Lockheedova“ raketa je, između ostalog, odnela u kosmos i Plutonovu lađu „New Horizons“.
[7] Prvi stepen su napravili Rusi, tj. kompanija GKNPC Hruničev.
Uzroci eksplozije rakete ’Antares’ sa brodom ’Cygnus Orb-3’
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
