Na sednici Naučno-tehničkog saveta (NTS) "Roskosmosa" 12. marta 2015. analizirani su predlozi vodećih ruskih raketno-kosmičkih kompanija o projektima perspektivnih sredstava lansiranja korisnih tereta, uključujući i super-raketu.

U vesti koja je objavljena na veb sajtu "Roskosmosa" se navodi da su članovi NTS razmatrali preliminarne projekte RKK "Energija", RKC "Progres" i GRC "Makejev" o razvoju rakete-nosača super-teške kategorije pomoću koje treba da budu obavljeni ruski pilotirani programi osvajanja Meseca. Pored toga, razmotreni su predlozi o neophodnoj infrastrukturi koja treba da bude stvorena na kosmodromu Vastočnij za obezbedjenje lansiranja ovakvih raketa. Kao i prethodnom sednicom NTS-a kada je predloženo da Rusija ostane u prgramu MKS do 2024. a posle toga nastavi sa korišćenjem nacionalne orbitalne stanice, predsedavao je Jurij Koptjev, predsednika NTS-a "Roskosmosa".

NTS je uzimajući u obzir mogućnosti državnog finansiranja projekata Federalnog kosmičkog programa (FKP) do 2025. i programa razvoja kosmodroma do 2025, a takodje i prioritete razvoja ruske orbitalne grupe kosmičkih aparata (misli se na satelite različitih namena), doneo sledeće odluke:

  • Preporučuje se GKNPC "Hruničev" da skupa sa RKK "Energija" razradi preliminarni projekata rakete-nosača (RN) "Angara-A5V" sa mogućnošću njene adaptacije za lansiranje perspektvinih transportnih i pilotiranih brodova i drugih korisnih tereta za obezbedjenje transularnih letova i spuštanja na površinu Meseca. Materijali trebaju biti predstavljeni Mešovitoj resornoj komisiji koja će objaviti konačnu odluku
  • Preporučuje se "Roskosmosu" da razmotri mogućnost da se u projektu FKP do 2025. uključe radovi na razvoju raketnih motora na tečnom prirodnom gasu radi primene na novim kosmičkim kompleksima, uključujući višekratne RN super-lake klase
  • Preporučuje se "Roskosmosu" da razmotri mogućnost državnog finansiranja organizacije RKP za naučno-tehničke poslove, perspektivnih tehnologija osnovnih sistema i agregata za gradnju kosmičkih raketnih kompleksa sa raketom-nosačem super-teške klase za istraživanje Meseca, Marsa i drugih planeta Sunčevog sistema
  • Preporučuje program razrade rakete-nosača super-teške klase sa fokusiranjem tokom 2016-2020. na stvaranje naučno-tehničkih osnova, novih tehnologija, sistema i agregata.      

U završnoj reči, predsednik NTS "Roskosmosa" Jurij Koptjev je rekao:

"Raketa-nosač "Angara-A5V", koja može da izbaci na orbitu do 35 tona korisnog tereta, predstavlja razvitak postojeće porodice ruskih raketa-nosača univerzalnog, mofularnog tipa "Angara". U njihovoj unifikaciji leži perspektiva optimizacije troškova države radi realizacije ambicioznih zadataka u doglednom periodu. "Hruničev" će raditi u kooperaciji sa drugim firmama, što će dovesti do neophodnog skraćenja rokova. Razrada RN "Angara-A5V" stvara uslove očuvanja i razvoja ruskog prisustva na svetskom tržištu kosmičkih lansiranja".  

angara a5 2

Okosnica ruskih kosmičkih planova - raketa-nosač "Angara A5"

Progres Projekat super-rakete nosivosti 85 tona kompanije "Progres"
Energija Tri vezrije super-rakete kompanije "Energija"


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...